Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 2. У Новодо Саду, 30. јануара 1911. Год. Ш.

САДРЖАЈ : Наш организован рад. — Меена школека управа. -— Педагошки завети Л. Н. Толетоја. — Поетанак Школ. Уредбе од 1872. год. — Земљопие у оеновној школи. — Ново етање ерп. школа у Турекој царевини — Учитељство : Удате учитељице. —Практичне обраде: Сова, лекција из природоииса. — Белешке.

ЈИаш организован рад. После одржане митрополијске учитељске скупштпне, иајпречанамје дужност, да порадимо, како би се онде донесени закључци остварили. Оно што стоји до нас, ваља сами, без пчије помоћн да изведемо — остварпмо, а што се тек уз помоћ туђу извести може, то ће у своје време, бити и учињено, јер данас, хвала Богу, сав народ — изузев једну шаку умних патуљака чврсто је убеђен, у праведну ствар својих учитеља. Народ који се не да завести лагањем и обманама — атакогнарода има још — разуме своје учнтеље. Видн народ, данајновији покрет учптеља, ради остварења нове иапредне школ. уредбе, потиче ли из бриге за опстанак школа. Наравна је ствар, да та уредба, мора у првом реду, бити у оном духу склопљена, какав је данас просветни правацу свију напредних народа, а у другом реду, мора рачунатн са спољннм приликама, у којима се и школа и душа ове: учитељство налази. Да ово, она неколицина заведених учитеља узимају на ум, не би онако да пскренокажем: пеиаметно п неистииито т врд и л а, „д а ми новом шко л. ур е дбом, отимамо народу права." Сва је срећа, што то свакп свеснији Србин не верује, па стога и мп, тој залуталој браћи нашој, не можемо веровати да свесно чине, све што чине и што су покушавали на учитељској скупштини, него их сматрамо за хипнотисане, а буђење њпхово из тог стања биће по њих доба тешка кајања.

Но, о томе по томе, а сад да пређемо, на ствар. Ми учитељи, српски народни вероисповедни учитељи, стојимо у народу, као војници његови, на мртвој стражи. Позив је наш, да очувамо све оно, што народ чини народом. Па је ли онда замерити, кад из нашега кола, из нас самих пођу нове идеје и нови путеви, за чврсто одржање наше, а још више за прикупљање нових снага; одмене наше. Учитељство је јасно и чисто запазило да је оно најпозваније, да баш у том правцу и поради, те је свесно, да ће у том послу тек тако успети, ако на прво место стави своју организацију, иа чврст и сигуран темељ. Без чврсте организације, без једнодушног и сложног сагласног рада, нас самих, не да се ни замислити остварење идеја нове напредне школ. уредбе. Учитељство је ради тога на митропол. збору, једногласно решило, да се окупи око јединог свог органа „Школског Гласника", који уређује друг Ђока Михајловић, учитељ новосадски. Наш учитељскн лист, потпомогнут обилном претплатом, а још обилнијом сарадњом, уздићи ће се високо и широм српског света јављати „да учитељи нису они, који отимају право народу, него да су учитељи баш они, који чувају најсветије право народно: школу и просвету!' Лист ће тај, тумачити рођене мисли наше, а те мисли, наћиће топла одзива у срцу рођеног нам народа. „Школскп Гласник" би имао и на даље продужити