Школски гласник
Стр. 19.
ШКОДСКИ ГЈ1АСНИК
Бр. 2.
свој досадашњи честитп рад: Чврсто бп стајао на браничу свега, што је право и поштено. Ваљаном сарадњом и обилном претплатом, могао бп „Школ. Гласник" по времену, излазити више пута, те тиме сигурнију и бржу помоћ, где затреба даватп. Од митрополијског збора ево је прошло већ подоста времена, а ми о овом најважнијем послу не проговорисмо. Да богме, да су ту осим школских дужности п дужностн појачке за време прошлих празника, па и попис народа и т. д. Али сад, кад је све то прешло, ваља да порадимо, на остварењу тога најпречег задатка. Илн: зар се може учитељско — праведпо питање бољим и пречим п сигурнијим путом извести, него путом добро органпзованог рада. Удруженпм силама, а свесним радом може се све, а неудружени нећемо учинити ништа. Стога без одлагања, ваља да се сви председннци управних одбора учитељских среских зборова, са бар по једним одборником, ради те ствари, саетану на договор, те да о томе питању за ускршње зборове, изнесу готов нацрт који би по томе, био обвезан за све учитеље ове митрополије. Па оног, који неће у заједницу браће своје, који ради намерно против браће своје, изнети пред учитељство да се зна који су то учителл1 који руже најсветије идеале учитељске и помажу рушење напретка школина, напретка народне просвете и боље и сретније будућности народне. У то име, па посао браћо председници, не часите часа, јер време лети. Ж. Алексић.
Месна школска управа. (Свршетак.) Славни педагози рекли су: учитељ је душа школе, а унравитељ душа учитеља. Какав учитељ, онака и школа. А од доброг управптеља много зависи и доброта школе и учитеља. Управитељ треба да упућује, улева воље п љубавп
у своје колеге за узвишенн им позпв, да оДржава међусобну слогу, без које ни успешног рада не може бнтн. Он треба дадаје правац унутарњем животу школе. Но не мање је важна и спољна управа школе. Управптел> је представник школе и учитељства и према властима н према грађанима. Он је у првом реду позван да заступа интересе школе и ирема често застарелим назорима многих, који требају да прннесу матернјалне жртве на олтар просвете, да би се школа могла подићи на онај ниво, како би најбоље требала да заступа просветне ннтересе. Он — п ако нпје власт — алн треба да је тактнчан извршиоц власти и са звањем му скопчаних права п дужности. Треба да одржава равнотежу између учитељства, даље овог и грађанског, често неумесног појнмања школе п њене задаће; евентуалног хрђавог расположења. Па често и разне размирице у склад да доведе и предупреди штетне последице њене по саму наставу, углед школе и учнтељства. Управитељ ваља да је искрен прнјатељ својих колега, поверене му школе, а прави заступник интереса поверене му деце н њихових родитеља и т. д. Да би свима захтевима и дужностима својски могао одговорити, управитељ мора бити потпуно слободан човек, а не под упливом евентуално чијих личних иитереса, А за то му је у првом реду безусловно нотребна сталност, јер само ће стално намештени управитељ моћи достојно одговоритн својој узвишеној, тако рећи идеалној, али и врло тешкој задаћи. Не сме се изгубити из вида, да управитељство није само звање, него уј е Д Н О II П О 3 II В. Свакн посао захтеВа правог човека н праве воље, а у сваки посао ваља човек да се и уживи, ако хоће да га из земље добро и тачно отправљати може. Али питам: какве воље може имати управнтељ за све своје послове, кад је свестан, да ће после 3—6 година бити смењен, да своје идеје неостварене, тек у повоју, већ сахранптп мора, сав свој посао другом предати, да га овај можда промене, другн правац му даде, а често и уништи. Ту ираве воље битп не може.