Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 20.

Као што је он привремен н подвргнут ћуди извесних, тако ће му и посао бити без воље вршен, за њега се загрејати и у њега неће моћи унети живота, те тако ће бити непотпун, неозбиљан, а зависиће и бити управљан од разних ћуди. Такав управитељ биће само званпчнпк. Свп пак знамо, како је тешко п једап корак направитп у напред на школском пољу. Колико времена н борбе потребује п један агилан човек и одлучан учитељ док загреје духове за школу и напредак њезин. Па ако је неком и пошло нешто за руком у корист напретка школе, већ п започето дело често ће моратн напустити, јер својим господарима н њиховим ћудима није уговео. Стварно и трајно нешто створпти нити ће моћи, нити ће имати воље н времена, јер ће у првом реду морати служити својим господарима, а поред тога увек бити приправан, кад други ветар духне, да своје место другом уступи, Та промена сметаће и угледу му код народа; чим види да управитељску дужност врши час један час други, постаће им обично и неозбиљно. Ко пак познаје дух масе народа, схватпће лако, да реч оваког управитеља неће имати ону важност, коју треба да има. У таком врењу и грозничавом стању биће сваковрснпх зађевица, а најмање добре управе, што ће школа највећма осетити. Па и адмипистрација школска захтева сталног човека, јер који се већ уживео у њу, лакше, брже и тачније ће бити кадар све обавити, него честе новајлије, који ће се код сваког појединог посла моратп прво мучити па ипак нешто и хрђаво спровести. Да пређемо сад на избор или постављање управитеља. Неки су зато, да управитеља ваља да бира мес. учитељски збор. Но то би био унпкум. Та нп једне установе нема, да чпновнпштво само бира или поставља себи надзор. Ма како тумачили делокруг управптеља он ипак врши одговорни надзор и извршпоц је власти. Па како онда може он и завнсити од оних, над којима треба да врши надзор. И опет велим, то само идеално може бити лепо, а у пракси,

по напредак школе, кобно. Већина на митроп. збору ма како да сам готов лепо тумачити становнште јој, ипак морам да посумњам, да је хтела лутку управитеља, који ће од милости колега зависити, бити немоћан за сваки озбиљан рад; а под фирмом његовом свако ће моћи радити, што му је воља. Таке управе, уверен сам, да се ни један озбнљан учитељ, ни уз награду, неће примити. А ако се, под моралним притиском неки и приме, мораће брзо подлећи и једном несавесном учитељу или немирне прпроде колезн. Разним пнтрнгама доћи ће до управе баш онај, који ће можда баш најмање бити позван да заузме то важно место. Какве последице повлачи ово за собом, није потребно даље разлагати. Али кад се већ усвојила периодичност у постављању управе, то се свакако зато учиннло, јер смо уверени, да смо сви способни за управу, п да треба сви наизменце да уживамо и награду, која ће за исту бити одређена. Па да видимо у пракси тај избор. У једној општини нма 4—5 учнтеља. Ко да буде управптељ? Гласаће се. Код првог гласања добије сваки по један глас. Тако и други и трећи пут и увек. Па шта сад?! Да би дошли до управе, морали би прибећи папском нзбору т. ј. у мрачну собу с њима и патити пх глађу, док избор не обаве. Дакле није ли тај иачин избора илузоран. А где су тек силне зађевице, које би се услед тога породиле. Другн заступају мишљење, да бн требало по старом узусу „право народу", да скупштнна бнра управнтеља; но ово пије усвојено и ако је правилније, него оно прво, алн боље нп мало. Кад бп се управнтељ бирао на 3—6 годииа, правиле би се у општинн још веће и чешће трзавице. А како се код нас ради са партајског гледишта, имали би част г. г. управитељи, да врло често, па чак и пре истека мандата напуштају своја места, јер чпм би изгубио партају т. ј. већину у скупштини, постао би и у свом звању ншптаван и предмет подсмеха и са најмудријим његовнм предлозима, наредбама н упутствима. Таки управптел> не бп могао заступати ни школске, ни *