Школски гласник

Стр. 29.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 2.

Учитељство. Удате учитељице. Учитељице у Белгији, Енглеској, Француској, Финској, Италијин Сједињеним државама смеју се удавати. У Швајцарској је дозвољено учнтељицама удавање укантонима Берн, Женева, Нејенбург и Вандт. У Галиццји, Штајерској и Крањској смеју се учнтељице удавати уз дозволу школ. власти. У Далмацијн и Шлезијп не постоје у том погледу никаква одређења; а у другим круновинама са удајом престаје бити учитељица. У Угарској уживају учитељице исту слободу као и учитељи. У Енглеској је чнњен покушај, да удате женске не смеју учитељевати. Учитељство града Лондона најенергичније је устало протпв тог покушаја и до сад није нншта учињепо што би скучавало слободу удаје учитељица, У Француској су 1 3 учптељпца удате, у Енглеској у„. У Финској у варошима је 6% у селпма 4°/ у Берну (>° удатих од којпх су већина удате за учитеље, у Амстердаму 30%- У Бечу је бпло 1900 године 28-2% удатих, 4-6% удових п 0'7° /о судским путем развенчаних. У целој Аустрнјн бпло је 2014 удатих учитељица од којих 751 нису имале деце, 861 но једно илн двоје деце, 298 троје до четворо деце, 100 њих по 5 до 8 деце, њих 4 су имале више од 8 деце. Одређења о допусту пре н после порођаја су у појединнм државама различита. У Аустријн је одређеи допуст од (> седмица пре н 6 седмица после порођаја. У Угарској нема законом одређеног времена, али је уобичајено и наредбеним путем одређен допусг од 6 седмица. У Француској су учитељице имале 2 месеца и до скора су оне плаћале замеиу, али је ове годпне укинуто то одређење п наређепо, да учнтељпце не плаћају замену. У Италији имају 40 дапа допуста. У Енглеској добпјају учитељице пре норођаја 4 сед. допуста, а после иорођаја 13 седмнца. За првих 8 седмица добпјају пуиу плату, за пдућих 9 седмпца добпјају половину плате. М. Б.

рАкојечовек најплеменитији и нгјодличнији етвор, онда је и ваепитавање човека најплеменитији н најодличнији рад " Ј. Вие1.

Практичне обраде. Сова Лекција из природописа. I. Припрема : Међу животињама има и такових, које људи прогоне, јер пм ннје позната корист од њих. Именуј таке слабо познате пријатеље људи! (Кртина, јеж, лисица, слепи мпш итд.) И једну врло корисну птицу, у неким пределима иепромншљенп људи убијају и за страшило истичу. Коју птпцу мислнм ја? (Сову.) II. Циљ: Данас ћемо посматрати сову. III. Обрада : а.-Сову сте зацело већ свп виделн. Где живи опа код нас? (На торњу.) Ту живи. Какво нарочито гњездо она не градп. Своја јаја снесе без подлоге у рупе од зидова и излеже их. Мождајекојп од вас дању већ био иа торњу и том приликом видео сову. На ком је месту стојала на торњу? (Стојала је на једпој греди.) Шта је радила ту? (Снавала је.) Кад дакле она спава? (Дању.) Кад нде у лов ? (Ноћу.) У које се жнвотиње зато убраја? (У ноћие грабљиве птице.) Сан јој је врло лак. Шта ради, кад јој се дању когод ириближп? (Зппе па дотичнога јако, нодгоке напзменце поге у впс и почне се кривити.) ПГга ради, кад примети опасност? (Брзо одлетп са крештањем). Збирање: Пазите, шта смо све каз а л и з а с о в у ? Сова живи обично на торњу. Дању спава. Приближн лн јој се когод, зине јако па њега, дпже паизменце ноге у впс и крнвп се. Прнметп ли опасност, брзо одлети са крештањем. б. Шта вам се парочито допало на совп ? (Има велнко, бело лнце,) У које птице спада сова? (У грабљиве птице). За грабеж јој је тело врло згодпо удешепо. Каквог јој је облика кљун? (Кукасто савцјен.) За чега је због тога згодан? (За чврсто држање и рашчупавање пљена.) Шта има на прстима ? (Оштре нокте.) На што су јој ? (Да држи нљен.) Сова зарпје своје оштре нокте у леђа или у главу каквог пацова или мпша и убије их. Какво јој је перје ? (Меко и рејаво.) То је за њу врло важно. Шта не нроузрокује њено летење, кад јој је перје тако меко п рејаво? (Не проузрокује шушкање.) Зато .је мпшић често п не примети, док га она не пограби. Сова има и врло фини слух. Шта