Школски гласник

Стр. 46.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

установила или иотврдила кр. земаљска влада, остају овим законом нетакнути. Поједине опћпне могу и даља учитељству нижих п виших пучких школа, које служи у подручју њихову, из властитих средстава (§ 4.) подјељнвати мјесни доплатак у пзносу од најмање 120 К на годину. Мјесни доплатак не урачунава се у мировпну, па престаје или се у размјеру умањује, чпм буде дотично учитељско лице премјештено на школу, гдје пе има такова или толиког доплатка. Установљени се једном доплатак не може без одобрења кр. земаљске владе ни укинути ни промијенутн. § 8. Сваком учитељском лицу припада стан у нарави заједно с огрјевним дрвима пли одговарајућом количином другога горива. Под станом разумјевају се најмање двнје собе прнкладне за сталешко ирпмјерено становање, кухиња, споредне просторије и господарске зграде. Наредбеним путем одредиће се количина годишњих огрјевнпх дрва, што их пма дати оићина, у колико их учитељ не ужива нз другога правног наслова. Нема ли стана у нарави, онда ирипада намјесним учитељима и учитељицама свих школа станарпна од 80 ф. дневно, осталим учитељима и учитељицама нижих пучких школа станарина од 300 К на годину, а учитељима и учитељицама вишнх пучких школаи вјежбаоница станарина од 500 К па годпну. Учитељском лицу, које ужива само дио стана у нарави, припада према износу станарине дјеломична накнада, коју установљује нрема приликама кр. жупанијска област. Станарина надомнјешта стан п огрјев. (Наставиће се.)

ПРЕДЛОГ ЗЈКОНА 0 ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА У ЗЈКОВУ 0 НАРОДНИ ШКОЛАМА ОД 14. АПРИЈ1А 1904. ГОДИНЕ*) У КРАЉ1ВИНИ СРБИЈИ. Гисмодо шсланици! Знајућн да један народ може достићи западну културу само ако се убрза његово просвећпвање, а знајући да маса нашега сеоскога света не може бити културна, ако се што пре у њој не рашири права писменост и потребна *) Прочитан на екупштинској седници од 13. нов. 1910. год.

знања из појединих грана наука, ми се усућујемо поднети овим наш предлог, који би законодавним нутем уклонио 5—6 сметњп, које нашим народним учитељима сметају у раду на народном просвећивању. Те сметње, то трње на путу учитељскога рада, састоји се у овим главним тачкама: 1. У несавременом начину подиз а њ а и и з д р ж а в а њ а ш к о л а; 2. У бедној учитељској плати и још бедиијем правпом иоложају но У с т а в у и з а к о н у о н а р о д н и м ш к ол а м а. 3. У и е с а в р е м е н о м н а д з о р у н а д пародним школама. 4. У врш ењу поповске дужностп у цркви од стране учитеља. 5. У нзигравању учитељске сталн о с т н у ј е д п о м м е с т у с л у ж б о в а њ а. 6. У рђ авом примењнвању чл апа 86-огзакона о народним школама и т. даље. Скоро већ пола века како српски учптељ гази преко тих огромнпх сметњи, преко тога нечувенога трња које стојп на самом путу, којим наши учитељи имају пронети лучу културе кроз наш некултурни народ; скор.о је већ пола века како наши учптељп запомалсу, да им се уклоне те најглавније сметње, али је глас њихов остајао увек као глас вапијућег у пустињи, те нам отуда стојивеома бедан проценат пнсмен о с т и у н а р 0 д у. Кад већ и закон од 1904. г. није уклонпо поменуте сметње са школскога и учитељскога прага, ондаје (по нашем мишљењу) непходна потреба, да се једном изађе на сусрет нашим учитељима т. ј. да се законодавним путем учине измене и допуне у закону, јер је крајње време, да просвета нашега народа мора поћи гиганским корацима папред, ако смо ради да се одупремо навали културннјих народа на наш животни и племенски опстанак, јер некултурним народима у скорој будућности нема опстапка. Да би смо г. г. посланике убедили у оправданост измена и допуна у закону о нар. школама, ми ћемо у најкраћим потезима објаснити оправданост сваке измене и допупе, које нашим под ./• приложеним пројектом желимо учинити, и то: I. Подизање и издржавање школа. — Сва-