Школски гласник

Стр. 34.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

Да ти људи не мисле шта ће о њима рећи будући нараштаји, то се види из сваке њихове речи, из сваког корака који предузимају. А људи који пе рачунају с тим, него ма по коју цену с отимањем за превлашћу и учвршћивањем својег ја, само да могу продужити тамо где су стали и имати власт и надмоћ у рукама, не могу друкчије бити оцењени, него као себичњаци, који ће ићи и за обарањем највеће светиње, ако им је у изгледу да ће што лично постићи. Напред смо споменули да је пре 40—50 година владала струја за реформисањем школе у свима просвећеним државама. Данас је отприлике тај исти положај. Нас би далеко одвело, кад би редом износили шта су све урадиле поједине просвећене државе п народи, у овом добу за унапређење својих школа и шта све у овај мах спремају и живо настоје да преудесе у свом просветном животу. Ми смо то често износили у овом листу и износимо, па се и томе наши иазадни „напредњаци" ругају као и сваки други трговци уверења. Но то нама нити је сметало, нити ће сметати, да и од сада бележимо и упознајемо наше учитељске кругове с тиме. Прикупљањем таког градива ми ћемо се сви што јаче осоколитп да будемо истрајни борци за напредак будућих нарапггаја. Наша је борбачасна, наше је становшите поштено, наши су погледи у просветне потребе јасни, нас у раду не руководи лакомост за моментаним задовољењем личних амбиција, него нас у раду води сталан правац којим, држимо, треба да се среде школска н учитељска питања, како би се помоћу таких сређених прилика могао развити иитензиван користан просветпи рад за дужи низ година, којим бн се радом постигао видан стварни успех у народном напретку. То је уверење о којем ловци за личннм користпма могу имати према својим назорима и мишљење сродно, али трезвен свет не да на то мпшљење ништа, а суд тог трезвеног света је меродаван, не само сад, него и за будуће време, А поколења ће судити дела. Да је учитељство у својим тражби-

нама за школу и свој положај на исправном путу, не треба да поткрепљујемо доказима износећи примере из западних просвећених држава, јер у овај мах имамо за то примере из своје најближе околине. Ето, у ова.ј мах води се жив рад на побољшању учитељског материјалног положаја у краљевини Хрватској и Славонији и у краљевнни Србији. Основа закона о учитељским платама у краљевини Хрватској и Славонији што ће ускоро доћи пред тамошњи сабор, предвиђа учитељима основну плату од 1000 К и седам петогодишњих доплатака по 200 К., то би било завршетком службе 2400 К плате. Ово није ништа сјајно, али је према досадашњем стању знатна разлика на боље. Нема сумње да ће та основа ускоро постати законом, па ма нешто и измењена, јер сваки паметан човек увиђа да је крајње време да се учитељству већ једном помогне. И шта мислите шта ће после тога бити. Све оне сремске општине, које је глупа п несавесна ћудљивост страначког вође, одвела у ћорсокак сносиће, разуме се, те просветне потребе без поговора, а овамо су протестовале против Нацрта за Школску Уредбу, иститичући лажно неке „непотребне" школске намете на народ. А у самој ствари онн н не сносе те терете за школе и просвету у оквиру наше народне школске автономије. -Је ли ово смешно, жалосно безочно или глупо, неук свет заводити у такав ћор сокак! Но још је лепши други пример. Државнимживотом краљевине Србије управља данас режим с којим су једномишљеници у свему, овострани незадовол>ннци и критици иашег Нацрта заШкол. Уредбу. Док ови овде на све могуће начине наговарају општине да протестују против Нацрта за Школ. Уредбу, јер се њиме „подижу учитељске плате" (као да је то већ свршена ствар), ослобођавају учитељи од појања п т. д. дотле њихови једномишљенициу Србији доносе у државној скупштинп предлог, да се реформише тамошњи школски закон у овим тачкама: „1. Несавремен начин подизања и издржавања школа.