Школски гласник

Стр. 79.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 5.

у борби за одржањем и често добре матере и учитељи сметају, а не помажу његову умном развитку, лебдећи пад њим нежним стараљем ине давајући му прилике да он сам што почне на своју руку. Из таког тонлог затишја дете улази у свет волшебних бајака, старајући се да се овим или онпм нутем пскобеља нз тога, јер нрирода дети !Г >а тражи делатностп. Много је било говора о иотреби бољег избора и боље спреме домаћих васгхитачида, као најблпжих помоћница породици. У многим земљама постоје заводи, у којима се младе девојке поучавају иравилном онхођењу с децом, не само теоретски, но н практички, у чувалиштима и забавиштима. Занимљиво је бпло предавање у тој секцији о једпој школп у Балтпмору, како мисли о домаћем васнитању здраве деце, која из буди којег узрока не м>гу нолазити школу. Место домаћега учитеља, који скупо стаје, око детета треба да је особа која зна само основна зиан>а из енглеског језика, све остало бп добило дете од шкоде, која руководи дете у учељу. Школа сваке недсље шиље нодробна упутства, како се дете има држати сваког дана ; нзрађени радови иснрављају му се у школи, затим му се задају радње и такам начином способно дсте не бп траћило време, које опо чесго у школи бадавадишући проводи, а већма слабо дете имало би прилику да темељније ирими предмете. (Свршиће с е).

Из школск? садооуправе. Бачка епархијска скупштина, одрЈкана је у четвртак 10. (23.) марта о. г. у Новом Саду. Њој је главни задатак био, сугерирапп страпачкп терор т. зв. радикалне страпке, да протестује против нацрта за нову Школ. Уредбу. Но господа која у тим протестима траже фластер својпм страначкнм недаћама, нпсу се баш пајбоље провела на скупштини. Већина љихових присталица, који су неупућени у саму ствар и ие знају колико је истина у свпма оним измпшљотинама и неистинама, које та господа птпре у народ, та већпна ратарског света, кад је чула како другп људн тумаче потребу установа, што су предвиђене у пацрту, бпла је у великој пеизвеспости, у толико више, што је впдела, да и људн који су истакнутн јаче у тој странцн, пе могу да оборе стварну вредност оних предлога, који су у

нацрту изнесени. Они то нису пп покушавали, него су напротив хвалили онај део нацрта, који се тпче просветнпх установа, алп су одмах покушавали да и ту своју хвалу пошпнте, нстичући материјалпе потребе, које би требале за увођење нових установа у наш школскп жпвот. Међутим да је то све ширено у необавештен свет и да се ширн, једино из себичних сраначких пнтереса, види се већ по томе, што је позната ствар, да је и митрополијеки учит. збор, а и Шк. Савет чннпо измене у тнм предлознма н неке су ставке изостављене баш од тпх, које тп страначки ожучени људи сматрају као своје главно оружје и велико уздање за своју рехабилнтацију. Опп то знају, па опет неће да кажу својим присталицама праву истнну, већ пх заводе. Онн знају п знали су, да свакн нацрт закона пролазн кроз више редакција док дође до санкцпонисања. Они знају, да је опај који ствара нацрт, дужан донетн у њему све оно, што као најбоље и најпотребније познаје у оквиру тога материјала. Они све то знају, алн њима треба незнање простог света да га експлоатишу, а за то се по њпхову моралу не морају бирати средства. 0 часности овако.г иоступка не може се с тпм страначкпм диктаторпма говорити, јер то стојп у очитој опреци са њиховим стаповиштем у овом питању. Алп да опп сами међусобом впде и знају с каквим рачуном предузимају једну недостојну акцију против опште народне. просвећепостн, то је јасно рекао онај њпхов члап, којп је поред нохвале просветппх захтева у нацрту, замерно му што не тражи потпуно отцепљење од цркве, јер бп тада и он био за тај нацрт па ма дошао у опреку са целом странком. Овако је по свој прилицн дошао у опреку, само са главнијим приређивачнма ове прљаве акције, којима пп једна реч не ваља у пацрту, јер га нису они предложилп. Ток скупштине ишао је овим редом: Дневни ред, установљеп од адм. одбора пзмењен је, јер је требало после верификације као први предмет ставцти предлог да се протестује против нацрта за нову Шк. Уредбу. Овај предлог подпео је др. Бранко Вујић, и образложно га је колнко је знао н могао то учипитн обичннм фразама, што спадају у сокачку журналистику. Ни сам прочитанп предлог ннје имао стварнпх мотивација, нити је имао смелостн, а свакојако ни разумевања