Школски гласник

6р. 5.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 82.

неколицпне, који то све понесу кући као свој „тал," који су добили наепарх. скупштиниза верно држаље уз страпачку ћор дисциплину, а по цену срамоте свога учптељског угледа. Прегвд књога. НА СТВАР Г. ТЕРЗИНУ. 6. Да се видп какав је Т. у критичком мегдану ево још неколико примера. Помиње неслогу експерименталиста, Лаја н Мојмапа. И помислите како оп сваћа ту неслогу. Т. вели, да „чим поче Лај да сређује неку систему, а он брзо поклизпуо у т. зв. омражени Хербартизам и од једном се позавадшпе" (т. ј. Лај п Мојман). Бива Лај Хербартовац! Та Терзпну, Вн писте или прочитали илн проучили ни Лаја ни Мојмана. Из њиховнх радова могли сте се уверити да су обојица велики н ач е л н и непријатељи Хербартоваца, особито Лај, чпја су дела пуна агреспвног сарказма п на Хербарта и на Цилера п на Рарт и на све који иду зањима. Лај никада пије „ноклпзнуо" у Харбартнзам. Из 1. броја „ХеНбсћгШ Гиг сИе ехрег]'теп1е11е РМа§о§1к, е!с." моглн сте се црпо на бело уверити дајеМојман раскрстио с Лајем само због тога, што су га критичари (Бг. СогДепв) пазвали плагијатором. Лај се није могао стварно оправдати н Мојман као научни рнтер прекида сваку везу са човеком, ког Терзин сада трпа у Хербартизам. 7. Још један пример како је Терзппов „критички" одговор спао на ниске гране. Уместо да одговара на приговоре што сам пзнео, он хоће да понизп мој рад. Помпње како један мађарски лнст не верује у исправност мојих испптивања, а то не зато, што се тај Маџар уверио из свог сопственог проучавања, већ што се моји резултати не покланају са резултатима другог аутора, чпје име Г Г. и не спомиње (можда је тај Маџар какав хербартовски полетарац п сређивач а 1а Терзин). У првом реду мени је непознат иједан рад, крји би се могао сравнити са методом н материјалом мојих експеримепата, изузев Ебингхауса и Др. Вебера. Вебер је чинио псте експерименте као и ја, па је нашао да су моји ресултати исправни. Па рецпмо да моје резултате нису могли други потврдити. Зар узрок не може лежати у нечем другом, рецимо у индивидуалним диспозицијама за

ову или ону врсту рада папаметног учења. И опда, ако се експерименталисте не могу сложпти, како ће се тек моћн сложитп иуки шпекулативни педагози (рецимо Хербартовци Терзппова кроја и соја), који се у својој нолемицп боре пуким доскочицпма, хватањем за речи. И онда, кад Т. тако марно пратп страни рад на пед. пол>у, запгго пе пзвештава нагау, педаг. журналистпку о најновијим стварима. Та уштељи би му врло захвалнп били, јер су им „Ш. Лист" и „Школ. Гласнк" једине библиотеке. Не, нз свег педагошког Терзиновог рада видим да иије кадар ни схватити што чита нз областн експерим. педагогије. Да је то тако види се и по томе, што тврди да се Др. Р а н ш б у р г" засада ослања само па абнормални физиолошки, те по томе и психички дечји живот." Непоњатно пепознавање експеримепталних радова тог пештапског научника! Та ено му његовпх радова у .,2еИ8с1шР Шг ЕхрепшегНеПе Рас1а§'о§1к", „2еП;8с1тГ{ 1пг Апо-е^гапске Р8ус1т1о»1е." „2е1(,чсћпЛ Гпг Р8ућо1ооче", „ А гс Ш у Ш г ^обапНе Р8усћо1о"'1е", који црно на бело потврђују да је он експериментално исиитивао и испитује и нормалнн психофпзичкн живот школске деце. Мене је просто упрепастило кад сам прочитао шта све одговара онај „смнрени" Терзин. Мудрост нашег народа право каже, да баш из тих мирних сто ђавола вири. Сада ми је дражи и мнлији један отворенн агресивни дух једног Радпћа, него лп сто преподобијаједног оваког човека. Ине чудим се што је даровитост једног Радића морала да подивља усомборској препарандијп, где су скупљени и таки људи који никад пе видеше нптн универзе, нити ироучише и сварише једно модерно пед. дело. Тешко срп. препарандијп у Сомбору и срп. учит. подмлатку под новим барјаком Терзнновог Хебартинизма! Где си Ннкола Вукићевићу, да видпш како се напушта твоја оригипалпост и одушевљење, и грозно пада у туђинско имптовање и духовну летаргију! ... 8. Нећу даље да резонујем. Можда је и ово претерано. Пре него што оставим перо, морам Терзина мало јаче дрмиути и ради њега самог и ради наше педагошке науке. Он тако позпаје моју искреност, да мислн е сам све на душек изрекао што сам нмао. Он је тако незахвалан или кратковидан, да не видп да кроз *моју критику- н сувнше прове-