Школски гласник

Стр 83.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

1 >р. 5

1ава дух благости према његову лрвенчету. У тој својој имапшацнји он „као частап човек" пе може да се чудом пачудп што велим да и оно у чему се слажем с љеговом дидактпком нпје његово. Али стани мало Терзину. Да впдимо ко је частан! На стр. 9. своје „Дпдактике" Т. је изрекао врло добре (т. ј. педагошки оправдане) мнслн о градпву основне школе. Али ја сам уједпо приговорио зашто се он нпје држао тог начела у свом даљњем разлагању. II баш за то, што пзмеђу оне добре карактеристпке о градиву осповпе школе н ТерзпновеДидактике нема везе, ја сам морао да протестујем против таког конфузног пнсања школскогуџбенпка. Али Т. се не да, оп вели да је и тај прншџш његов. Међутим то начело о избору градива за осн. школу узето је . уираво из мојих шкрипата, које сам као учнтељ сомборскнх препарандпја припремио за своје ђаке. Ако не верујете зашнтпте та хектографисана шкрипта у једпог од мојих бивпшх ђака (Коспћ, Живаповић, Вртипрашки, Чубриловић, Давловићева, Искруљев, и т. д.) па ћете се уверити да је Т. скоро дословце узео опај читав пасус од десет редака. Немам те хектографисане страпе, (јер сам их у Сомбору дао самом Терзину) алн сам ту моју „Дидактику" изнео у нацрту у „Новом Васпитачу" (1907.) Да внднте како Т. узима туђе мпсли без Нкаквог навода: Терзин : Нова Ваепитач (1907.) 1. „Школа мора за наставне „Наставни предмети мормју предмете ззети оно, што од- одговарати кау актеру Основговара њеном карактеру." не Народне Школ е" (197.) 2. „Карактер је пак основне „Иозитивно речено: нашколе тај, да даде своме уче- ставно се градиво мора танику опште основе (елемен- ко одабрати да поетигне елетарно) образовање." ментарно образовање." (197.) 3. „С тога се може узети само 3. „Анегативно: п и избору оне наставне предметс, који гралива не смије ее у обзир оспособљавају за евакиуслов узети било који еталеж или живота без обзира на ста- иозив или поједина знаност.* леж, али дн је зато ипак све „Наставно градиво треба сувремено." (стр. 9 ) да одговара духу времена." (стр. 198.) 4. „Дидактика се дели по устројству школа. Основнашко- 4. „Неопходно је да се што ла има своју посебну дид \к- бпл>е разликују три врсте тику.* (стр. 6.) Дидактике : 1. Дидактика Осн. Нар Шк. 5. С обзиром на своју цел>, 2. „ Оредњих „ дч детету стиче знање и 3 „ Виших стр.49.) умење, и рад осн. школе мора двојак бити: 1.) помоћу 5. „Зад^ћа наставна је: интсцелокупне наставе мора снаб- лектуално образовање : а) дети дете нужним основним материјално образовање знањем, дакле материјал- (внање и умење);иб.) ф о рна сврха, и 2.) мора душев- м а л н о интелектуално обра-

но оспособити дете за свако зовање (образовање душевзнањс, а то је Формална них способности)' 4 страна школске наставе", (стр. 52) (стр. 7—8) 6. „Слободно и позитивно се 6. „Ове се две стране васпи- може рећи да нема материтања једна од друге никако јалног образоваља без Форне могу одвојиги, већ радећи малног и обратно. Обе се у мдтеријалном правцу исто- ове задаће у настави не даду времено деламо и у Формал- одвојити* (стр. 53.) номе и обратно" (стр. 8.) Има још овакових примера, алп пх сада пећу изпети. Кад Т. не помнње ауторе српске, како му можемо веровати у његову исправност у употреби других аутора. Алн, што се мене тиче, ја би му и опростио што нпје спомепуо од кога је узео горње принципе, али ја пе могу бити равнодушан, кад виднм да он те принципе нгнорише у васколпком свом спису. То је само знак да он слабо или никако не схваћа ни нове, нп старе дидактичке принципе. Да је то тако видн се и из 5. примера где знање идентификује са материјалпом, а умење са формалном страном наставе. Т. да је имао нскрености и исправности, пе бн смео ни речи подизати проти мојих приговора да добрн принципи у његовој дидактпцп нису његови. Али он је хтео да спасе свој „ауторски" углед у публпци, јер је мислпо да сам сце рскао о њему, а није јадан увидео да сам му и сувише благ. Да ми је био трн у оку, како он то замишља, ја бих могао све ово друго одмах пзнети. Мислио сам да је Т. „богодано" чедо наивности, и не хтедох да му убијам воље. Но сада видим да је Т. опасан и за нашу јавну педагошку публику и за нашу офицпјелну дидактичку наставу п за напредак паше педагогије. Др. П. Радосављевић (Наставиће се).

Б Е Л Е Ш К Е. Доситејева прослава у Новом Саду. — У славу ц иомен стогодишн.пцс од смртн великога књижевшша народпог, просветиоца и родољуба Доситеја Обрадовића, прнређују Срби Новосађани у Новом Саду у недељу 27, марта (9. апр.) 1911. Народну евечаност у 3'/ 2 сата после иодне у великој дворани Хотела Речејева. Улазак је беснлатан. Распоред прославе: 1. Свечаност отвара нредседник приређивачког одбора А. Хаџић. 2. а) Дижите школе од чика Јове Змаја, декламује Петар Влашкалнћ, ученик VI. разреда срнске народне основне школе. б) М. Ђорђевић: