Школски гласник
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК лист за школу и учитеље ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 7. У Новодо Саду, 15. априла 1911. Год. III. САДРЖАЈ: Зашто је потребна нова Школека Уредба? — Физичко раетење и доба адолесценције. — О могућности сисгематског ваеаигања. — Иостанак „Шк. Уредбе" од " 187*2. год. — Из школског круга: Седница новосадског ересЕсог учит. збора. — Из школске самоуправе ! Седница Шк. Савета од 7. 8 и 9. марта о. г. — Преглед књига: Најглавније тешкоће у учит. раду, од Ђ. Шпадијера. — Белешке. Зашто је потребна нова Школска Уредба?
На ово питање и лако је одговорити и није лако. Лако је о тој потребн уверитп онога, којп је позпат са стањем наших школа, у њихову спољашњем п унутрашњем уређењу, са иоложајем учнтеља, њиховом стручном спремом и даљим усавршавањем. Познавалац свихтих прилика већ давио је стекао исправно уверење о свему томе. Оп зна, да је садашња Шк. Уредба већ у зачетку своме претрпела знатне операцпје, јер јеизње изоставЈвено на сабору од 1871. год. много баш од онога што је најбоље. А у оном материјалу што је у Уредби остао, није много што шта изведено опет од онога, што је понајбоље и најнапреднпје. А у низу од 40 година, натежућп са многнм пезгодама, стигли смо н до државног школског закона од 1907. год., после чега је овака иаша Шк. Уредба каква је сад. просто једна преживела ствар. Но и да нема тог државног школског закона, крајње је време да се нашој школи даде напреднији иравац. Правац којим садашња 111к. Уредба води гаколу н просвету, показао се застарео и у раду спор, он настави и народној просвети не може да створи полета, једно што је застарео, друго игго тим правцем руководе елементи, којима су сврха други позиви, а просвету сматрају или раскошом или непотребном дангубом или у иајбољу руку сматрају нечим, гато се може трпети, али кад све бриге пребринемо, онда ако гато остане и за просвету
да не будемо баш осим другог света. Но просвета је могла у старија времена бити тако сматраиа, али данас то већ не иде. Сваки свестан човек кад разгледа друштво и живот у Којем се друштво креће, налази доволлш доказа да просвета не може битп внгае мереиа онако, како су је мерили нагаи очеви и дедови. А да би шкрла и просвета могле стати на ираву снагу, мора им се дати сувремен правац и мора им се датп да њнма управљају позванн фактори, који су уиућени у путеве којима треба даиде гакола н иросвета, п који су упућенн како просветпи рад треба да се нзводн н који знају гата је права сврха просвети. Нова Школека Уредба потребна је дакле, с тога: Што садагања Шк. Уредба није у складу са државпим гаколсгаш законом од 1907. г., даље је потребна с тога, што треба да се рад гаколскпх оргапа ноставн на самосталну основу, јер до сада није био тај рад самосталап ии у месном 1ПКОЛ. одбору, ии у епарх. гакол. одбору, нп у Школ. Савету. Свугде су ти одсеци подређени у извесиој мери, а где кад толико, да њихове одлуке постају илузорне. У свима тим гаколским органима претежан је нестручан елеменат, с тога се њихов рад развио у адмннистрацпју и суд, а од стручног рада једва да се иађе где кад неки минимум. Уз самосталан делокруг школских одсека треба, дакле, да је у њима претежан стручни елеменат, којп ће повести