Школски гласник

Стр. 113.

ШКОЛСКИ ГЛАСИИК

Вр. 7.

одрицање, пошто тако не видимо никојег другог јемства за успех васпитања, за могућност систематског рада, само човека, а да ли је ои за учитеља, на то смо се навикли и о томе умемо да се унапред врло непотпуно уверимо. IV. Средња школа. Да је личност (РегзопИсћкеЈ!:. бгете1у18<%) фактор од важности првога реда испоставило се и на средњој школи. Ту је иначе положај у главном друкчији али у ствари систематског, по плану пзвођеног васпнтања ни изблиза није бољи. Утицај домаћег вастштања иа живот дечији у том добу врло је лабав и средња школа није способна, да сама за еебе задоста учини, како би и васпитање уместо породице сама обављала. Нарочито сам опазио на мушкарцима да узрастом њиховим утицај домаћег васпитања постепено опада, наравно тим пре, штогод је исти испочетка слабији био. То не кажем, да утицаја тог сасвим нестаје, штавише искусио сам, да временом постаје поново чврстим, али је несумњиво, да опадање утицаја иородице — ваљда без изузетка код сваког случаја — наступа. Тешко да може да се то и догоди друкчије са мушкарцем у добу развитка самосталиости његове. Могао би човек помислити, да слабцји утицај домаћег васпитања иадокнађава неизмерии утицај школе, т. ј. да домаћи утицај опада због школине снаге. У ствари пак није тако. Не може нн да буде тако, пошто се не догађа промена у одношају спага породице и школе, већ се душа васпитаникова тако развила, да јој пријемљивост опада према сваком систематском васпитању. Зато видимо, да у добу осиовне, и на крају средње школе често иадјача утицај или породице, п 1И школе, али у средини средњошколског доба, . у 13—16-ој години, васпитна снага породице и школе отпрплике једнака је, једиако је снажна или слаба. У том добу живота сваки мушкарац осећа исте оне елементе и код куће, и у школи, па такав један је природна надмоћност, о којој већ раз-

мишља, али у главном бесвесно и тако с тим ие може да буде на чисто; други је често иаглашаваиа дужпост, чцје је извршивање за младића иепријатно, јер би га наклоиости одвеле на другу страну, међутим живот му је опредељен баш редом којн је без промеиа, сталаи, шта више чак и досадан. Утицај породице и средње школе зато .је исте судбине, што деци у то доба и школа постаје моиотоиом, једиостраиом, па тако не уме да задовољи душу дечију, која вечито тежи за нечим новим, за разноликим. Не може се желити, да дете не тежи изван породичног круга, п заизвесно је, да је мало породица, које су у стању да као што ваља задовоље ту тежљу дечију. Тако им у души остаје празнина: рву би требало да испуни школа, а пошто је пе зна, не може да буде мила. Зато чссто видимо, да са немирном, у породици истакнутом децом ни школа не прокопсава, баш зато, што су јој средства којим опа утиче истоветиа са средствима породице. Има напротив доста примера и за то, да она породица, која знаде да као што треба врши васпитање према развитку душе детиње, која зпаде да створи ирилпке у којпма се паметно задовољавају и паметно спутавају тежње дечије, са дететом такве породице школа, т. ј. управитељ и учитељи немају белаја. То међутим не значи, да је школа на тога дечка јако утицала н да се исти зато зна да унесе у васпитни ред школе. У тим случајевпма морамо предпоставнти, да је породично васпитање увек било свеено п сигурио, и да се ннје ни показивала потреба, да исто место домаћег васпитања школа попуни, пего да је школа створила услове за утицај школски н свагда регулпсала очитовања тога утицаја. Међутим већн део случајева није такав. Због тисуће узрока измигољи се душа дечакова испод вођства породице, па је тада самој себп остављена и сама средња школа је — пемоћна. Може да саветује, да корн иородицу (то често и чиии), може да се јада због своје немоћи (т. ј. ако има савести), али господар ситуације пе уме да буде. Дакле