Школски гласник

Стр. 117. ШКОЛСКИ ГЛАГНИК Г>р. 7.

Известплац Сгева В. Поповић чита § 17. који овако гласи: „Сриска народпа основпа школа траје 6 годипа даиа са 6 годишн.их течаја. (Прима се). Известилац Ст. В. Гоповић чпта § 18. којн овако гласи: „Наставип предметн српске пародне школе јесу: 1.) Наука хрпшћаиска 2.) Српски језшс. 3.) Зелљопнс. 4.) Отечаствепнца са повесннцом срискога народа. ?.) Рачун н геометрпјско обликословље. (Ј.) Прпродопнс н прпродословље. 7.) Права п дужпостн грађана. 8.) Наука од чувању здравља. 9.) Практпчно упутство у пол.оделству п вртарству. 10.) Појаље н певаље. 11.) Красноппс п цртаље. 12.) Обпчпа п војничка гпмиастпка за дечаке. 13.) Ручни радовп за девојке. Поеланпк Васа Ђурђевић даје псправак да се у 2. тачцп дода: „са кратком псторпјом српско књижевиостп;" п 10 „хармонпчно нојање н певање п на крају да се дода као тачка 14. „Неговање свнлеипх буба п држање. пчела." Нреиоручује српску кп>пЈкевпост зато што некп ђацп одлазе устрапе у гимназијс, те иемају прилнке учптп т.у науку, хармонпчно певан.е зато, што иотрсба пзиекује, а тако псто п његоваље свилених буба п пчела. Прота Бранковић даје нсиравак да после друге тачке дође као трећа „словенскога језика чнтање п разумевање." Сапдић. да.је псправак у § 8. да буде нрво зачелб „у српској народпој школи наставнп је језик српскн са ћприлицом у ппсању," а под број трећи да дпђе: „псторија света са земљоппсом" под број четвртп „псторија српскога народа," под петп „рачупн малп п великп, иод шестп „природне пауке," под седмим бројем да пзостане „права п дужност грађанпна," под осмим да дође наука о човеку (антропологпја) под деветпм, „науке земљоделске, занатлпјске п трговачке," под десетим „музнка с појањем н иевањем," под дванаестпм да изостане реч „за дечаке". Подкрепљује свој исиравак тимс, што паводп да је нужно, да се у закону прецнзпо пазпачн, којн је језпк паставпи, јер се данас радп за комуналие школе. За писмо кирилско нпје му слободњачка мпсао, али је опортупа, што се правда пашом псторијом п борбама за то ппсмо, а школске ће властп за цело пћп п на то да се научи п латинска азбука. Земљопис са псторијом зато препоручује, штојезе.мљоиис без историје сувопаран предмет, н што течај школскп 6 годпиа траје. Држп да треба, да шарање ђеометријскпх слпка изостане п то зато што заузимају много посла и времепа. А ко оде у ђимназпју, тај ће пх тамо учпти. Место ириродописа да се метпе „природие пауке" зато што је овај израз већ оппјтс познат. „Права и дужиост грађаиа" трсба да зато изостаиу, нгго мн ннсмо у својо.ј држави треба вслп, Србпна одгајати да буде ноштен човек, па ће н права

поштеног човека ужпватп. Место наука „о чувању здравља," да дође „паука о човеку," да се деца упознају са природом човечијбм, да у пуждп зову лекаре место што тражс велике н мале молитве. (Свештеницп се ограђују. Не дпрај молитве. Впка: На ствар.) Председник опомпње говориика, да се у говору уздржи од таких пзраза, који узбуњују (Ратковић: ко искључава молитве, тај је јеретик). Сандић захвал.ује председппку иа опомени али велп „ја сам човек, којп исноведам, што мислим." Наставља говор, у ком још па послетку разлаже нужност ратарских, заиатлијскпх и трговачких школа, ношто пх мп немамо. Доказује, да треба да се учи и музика у бсповној школп, јер ако дсте пенаучи музпке, пеће моћи после накнадно толпко постићп. Моли сл. сабор, да усвојп његов псправак. Димић место овог параграфа због тог што је врло оншпрап, предлажс, да се мстпе § пз предлога шк. одбора 1869 годппе којп овако гласн: „У српској основпој школн уче се овп иредметп: осповп из науке хрпшћапске, са свима овамо спадајућпм струкама: рачун па памет п писмепи са оеповпма пз земљомерс/гва, писање кприлице повог правописа са чнтањем крнлице грађанске п црквене, а само онде још п писање и читање латиипце, где то родитељи изрично ишту. Уз чптање уче се оспове од матерњег језика п од сљедујућих реалппх знања: од земљопнса п повеснпце сриске, отачаствене п од грађанских права п дужпостп и основип закони земаљскп, од науке о човековом створу, чувању здравља н владању у болести; од прпродописа и природословља и од домаћег и пољског газдовања; све на основу наукс гледања, а са иепрестанпм обзпром на иотребе свакидашња жпвота уз нека практпчпа унутства. Оспм тога вежбају се деца у краснопису н цртању, и појању и неваљу, гпмиастицн малој, простој п војннчкој. Овај му се чшш да је млого краћи а и јасиијп је и томе се може додатп ирсдлог Ђурђевпћев. Др Ст. Павловић рефлектује на то, што Санднћ предлаже, да нзостапе : „права п дужност грађапа," навађа нужиост н корнстп од тога и прпписује баш томе, што народ незиа одношаје своје у држави и према властпма да доста страдава, вели да би се тад могло рећи, као што неки и кажу, да Србпн у Угарској своје земље нема. Место „отачаствепица" да се друга удеспија реч уиотребп, да се под бројем 4. овако нсправп: „Отачаственица и повесница српског народа." Вујић Вожпдар даје доиуну па СаиДићев иеправак, да наставнп језик буде „српскп језик са ћирнлицом, а по потреби п с латини-