Школски гласник

Стр. 123.

школеки гласник

Пр. 7.

опет у анализу и спнтезу (реалпе и идеалпе илн логичкеЧ Формалнп степени изнесепи су према Дерпфелдовој (Вигетовој, или Де Гармовој) класифнкацији: посматрагће, мшиљење и примењпвања (класификација усвојена и у Терзиповој дидактпцп). Али наш иисац п ако одобрава Гајну п његовој класифпкацпјп форм. степена ппак прпмећује, да се не сме „узетн као непроменљиво правило, него учитељ треба да буде слободан у своме послу, н да се не прилагодп толико теорији, да пзгледа, кад предаје, као да пз једне књпге гледа шта ће предаватп, а из друге, како ће предавати." Да аутор пије иука прпшнпетља хербартијанаца впди се из тога што он наглашује, да наставни рад треба да добије социјалпо обележје, ако је наша школа рада да постане модерна народна инштптуција. Тај соцпјалнп правац у нас добро истиче. Др. Милан Шевић, Трстењак, Аџпћ и Миодраговић (у Немаца Наторп, Бергмап, Вилмап, Гисман; у Француза Огист Коит, у Ипглеза Мекдугал н Лестер Уард ; у Амернканаца, Дуи, Балнјет, Скат, Џед, у Швајцараца, Са.јдл и Штајн). После овог прелази се на потешкоће које потичу од другпх фактора. Ту се говорн о уређењу школе, ирнмању деце у школу испитима (који „не дају, нити могу дати, верну слпку суварнпх способности и знања једнога разреда"!) При свршетку свог рада паш аутор мушки захтева да „треба створити могућности, да школе даду народу познтпвна знања, знања која су му потребпа за жпвот." Ми Срби и Хрвати баш овде смо врло слаби. Једини радницп на томе пољу јесу дпвнп покушаји у Србији — рад српског Песталоција, Жике. ДачиНа, Др. СвеШозара Марковића и Др. Н. Петровића. Наш аутор тражи прво „спремне учитеље," па оида лнтерарна друштва, музеје, изложбе, јавна предавања, аналфабстске курзеве недељно-празпичне и вечерње школе. Правп захтевн практичког Американца. На посао млади и стари, учитељи и професорн, овако завршава свој рад наш Црногорац, јер п ако смо ми мади народ, ипак можемо бити п великп народ, само ако будемо одржавали наш стари и вптешки дух, сиажилн и приправну држалп храбру мишицу, наоружавшн се впсокнм моралом и самопоуздањем, не губећи из вида нацпоналну задаћу и користећн

се савременом културом папред стално корачали." Пошто рад није намењен као какав школски уџбеннк, и пошто му је гесло више нпшппрацпја него ли догматнзам, ја га најтоплпје препоручујем свпм нашим иросветним радппцима, особито учит. приправнпцима, богословима п младпм учптељима, који ее још пису отровали прозом јавног школског рада. Паја Р. Радосављевић — Њујорк.

Б Е Л Е Ш К Е. „Српски учитељски Конвикт у Новом Саду" примио је у априлу о. г. Од др. Игњата Бокура, апсолв. студента филозофнје пз Крчедина 2 К упиенине н 20 К чланарине. — Од Емила Т е о фаи о в ић а, ' учитеља у Митровици 6 К 70 ирилог ученика II. разреда тамошње срп. нар. осн. школе уместо вепца на одар своме другу пок. М и л и в ој у М р ђ и. Дом за опорављање (Санаториум) Земаљског Јевр. учитељског друштва. 1. јуна о. г. отворнће горње друштво Санаторијум у Кестхељу поред Балатона. Дом је удешеп за 40 особа, од којпх ће сада док се осн. капнтал пе оснажи 10 бесплатно, 10 у по цене, а 20 уз целу своту од 60 Круна уживати стан, осветљење, огрев, послугу, доручак и купање у Балатопу. 2000 деце без наставе. У Ходмезевашархељу не нде 2000. деце у школу п то само зато јер нема места за њпх у садашњпм школама. Министарска наредба у корист патронаже. С обзпром на закопе о патроиажп донешене последњих година, угарско мпнистарство просвете нозива у једној наредби, коју је пре неколико дапа издало, све школске власти да позову све учитеље-це да овн ступе у патронашко друштво и у њима развију делатност; уједно ставља у пзглед моралпо призиање п материјалну награду свима онима учитељнмаицама који на пољу патронаже стеку особптих заслуга. Надзорнички стручни испит. У мађ.школским круговима се сад много расправл^а о стручпом надзору. Неки траже осим учгггбљске дипломе и 10—15 годшнње праксе још п полагање стручн. исппта нз ових предмета: Педагогија и дидактшш. Оргапизацпја и паставни планови и упутство свпх завода за