Школски гласник

Стр. 134.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСБИК

Бр. 8.

зиком и новим правоппсом." Зато што у управу могу доћи, који ће '1;. а, и т. д. увести. Др. Касапиновић поднаша предлог саборског одбора, да тај параграф изостане. Известилац Ст. В. Поповић непризнаје сабору право, да он решава о правопису, зато је и он, да тај параграф изостане. На гласању прима се предлог сабореког одб. да § 22. изостане. Известилац Ст. В. Поповић нпта § 32. који овако гласп: „У срп. нар. школама употребљавају ее оне учевне књпге, које главна управа српске народне школе пропише, а од верозаконских књига оне, које светп сннод на предлог исте управе одобри." Прима се. г ,3астава", број 58. од 21. маја 1871. Седница 82. 15. маја 1871. Прелази се иа претресање школског закона. Известилац школ. одбора Ст. В. Поповић § 24. „Све наставне предмете у српској народној основној школи предаје учнтељ (учитељка) и има се при том придржавати наредбе и прописа главне управе срп. народних школа," прпмећује, треба да стоји „учитељица" место „учитељка." Архимандрит Анђелић моли да му известилац разложн' овај Параграф. Известнлац Ст. В. Погсвић држн, да је овај параграф јасан „све предмете предаје учитељ или учитељица." Арзимандрит Анђелић: Рекох јуче; да може бити реч о том, ко да иредаје науку хришћанску, одговор је по овом параграфу, да учитељ или учитељица предаје. Ја, господо, не делим то мњење, него би желио, да се тај предмет свештенику преда, ја сам уверен, да ће то бити многом учптељу право, што ће му се скинути један терет; на против да декојем свештенику веће бнти право, јер ће му се терет наметнути. Међутим ја се пе осврћем овде, шта коме годи, шта ли пе, него се осврћем на цељ, а цељ ми је та, да видим свој народ сретан, напредаи и благополучан овог света, а онога блажеп, што се неда без релнгиозно моралне иаставе получити. Средство, ко.је води цели тој и учптељп су, али не у оној мери, у којој су свештеници. Разлаже, које су дужности учптеља, а које свештеника и наставља: По нацрту овом има дете од 6 годииа у школу стунити и усљед тога долази младо, слабо н нејачко; мати га доводи и предаје учитељу, да му он буде_ заступнпк родитеља. Од тога доба постаје учитељ отац, благодеј и васлптатељ детињи. Дете то бави се под надзором учптеља 6 до 9 година. Годпне. теку, па и то време прође н наступа доба, кад дете оставља школаиучитеља. Учптељ извађа дете п показује му поље и небо, дајући му штап и торбу, у којој се налазп маса основног зцања, Учитељ пока-

зује детету небо и поље, па му вели: „Путуј путнпче тим пољем," алп је то поље, господо моја, тако велико, да се оком прегледатп не може, а камоли кораком измерити. На том пољу налазп серека, камења, пећпна, гудура н провалија. Небо то има болести, којима ни Ребарбара помоћи не може (впка: на ствар.) Молпм и то спада на ствар. Има рана, које не може никакав лекар телеснп залечити, него духовни — евештеник — н то добрим саветом. Питам Вас, господо, да ли би могао тај путник прећп то поље и савладати све те невоље у животу, а да нема, ко ће да га брани, држим да пе би. Тај путник неможе ићи тим пољем без путевође а тај путевођа у животу то је свештеник (живио, вичу свештеници.) Он прима тог путника, кад остави школу, па колика је то тешкоћа примити га, а не познаватп га. То је грдна тешкоћа н још већа тим, што свештенпк пеможе сваки дан с тим путнпком у додир долазити. Зато држим, да би бпло мпого пробитачније, да свештеник зарана дете позна, како би га после могао водити иа пољу практичног живота, и за то сам, да се предавање науке хршнћанске уручи свештенпку. Ово можда неће строгом педагогу годитп, јер држи, да свештеник пије по педагошки стручно наоружан ал то не етојп. Ја држнм, да ће свештепик, који је свог позива и звапцја свестап, помоћу опог педагошког знања, што га је поцрпио у богословијп п помоћу свог колеге учитеља гледати, да попуни оно што му оскудева п да ће обојица заједппчкпм радом постићи цељ. Ја се бојпм, да ако се будемо строго држалп становишта педагошког, да од' суве педагошке теорије непожањемо суву кору школског задатка. Зато сам слободан славном сабору подпети ова.ј наметак на § 24. „А науку вере предаје меспи парох и има при том употребљаватп оне књиге, које је свети синод на предлог главне управе срп. нар. школа одобрио." (Наставпће се.)

Поводот Нацрта Уредбе за срп. пр. вер. школе у Митрополији Карловачкој. (Свршетак). Истицање смјера и важноети забавишта, чувалпшта општег н летњег; уписивање ђака у прпсуству вјештог школског љекара; ограничавање броја ђака у поједшшм разредима; тачно истицање стручног и опћег образовања забавпља, чуваља, даднља, учитеља и професора; захтјев да вјеронауку предају оии, који су за ту високу дужност најпозванији (свештеници); бирање школског управитеља од стране самог школског колегија; израда распо-