Школски гласник

Стр 136.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

1>|). 8.

се нма иа уму да се од школ. власти тражи, да добро пазе на све споредне радове учитеља. Некада се учитељи моглп бити богати, али данас — не. Учитељски социјални и економни углед толико је спао, да се учитељу теже окућити него лн једном сеоском биљежнику и „стражмештеру". Учитељ п свештенпк морају бнти обезбеђени, ако је народ рад, да му ови његови елементарни просвјетни радници буду незавнснп у својим високим мисијама. Многа ваљана учитељска и свештеничка снага малаксала је усљед личног лошег обезбјеђења; многи нашн ваљани просвјетни родннци окренуше леђа својпма само за то, што нема никог да човјечанскн схвати њихову вјечнту материјалну борбу. Па ако тп људи изгубе и свој народни и нндивидуални понос — они постају већа опасност по народ п његов џеп него лн највећн душманп ненародне крви п душе. 6. Да завршим. Нови „Нацрт" добар је п у главпим и у споредним правцнма. Сад је па реду да се позванн људн заиптерссују за ту ствар и кад дође вријеме, да се ои и акцептује. Али то акцептовање је тек само један корак у даљњем, пајглавннјем раду. Оиог чега се ја бојим јесте то, да ће се тај иови „Нацрт" примитп само па папиру, п ауторп његовп можда ће се разочаратп кад се оп буде у стварност провађао. Српска је мапа, да се одушевљавамо и усвајамо велпке и добре планове, а кад дође до истрајног и „ситног" рада кукамо и критнкујемо скрштених руку илп „сједећи — иемајући каде." Надзорни фактори, прожети очинском љубављу у својој мисији, требалн бп да сву евоју памет н срце уложе, да се усвојепе наредбе пзвршавају. У нас се баш у томе досад грпјешило. Тужимо се што пам туђинп газе паше прпвнлегије, а овамо самн пх пепоштујемо п газимо. Нови „Нацрт" слабо ће користптп ако се будемо и надаље купалп у нашој познатој лијеиости, уображености, пуком „критичком раду", и „лптерарном родољубљу". Прегалаштво и судјеловање у народном просвјећивању према способностима — то треба да је наш први поздрав повом „Нацрту." Из „Србобрана". Паја Р. Радосављевић, Њујорк.

Педагошки преглед. Основна школа у Русији. Министарство просвете поднело је думп 1. повембра 1907. закоиски предлог о увађању ошпте основне наставе у руској царевинн; 23. марта 1909. г. поднело је мшшстарство допуну томе предлогу о положају основнпх школа. Једна група посланпка (Мпљуков, Воронков н др.) указала је па неподесност тога што се дели па двоје ствар, која је у тесној вези и предложили су да се расирава о положају оеновних школа одгоди док прорачупска комиснја не поднесе законски иредлог о општој наставн. Но ово пије усвојепо. И тако је новембра прошле годпне дошао тај иредлог У Думу. У томе предлогу опште основе су ово: Све осповне школе у царевнни потпадају под установљени нови поредак органнзације основног образовања. Ово не важи за црквепо ириходске.школе православне вероиеповести; за школе које уче само веронауци и за школе у прибалтијским губершуама, губ. Тоболској и Томској које нмају иосебне статуте за основпе школе. 0 уређењу црквено приходскнх школа нпје ништа иоближе одређено, јер оне пмају своју оргаиизацију. За школе чисто вероучног карактера речено је, да не нотпадају под опште школе. А опе у •поједнннм покрајинама изузете су пз онштег уређења стога, што тамо постојп засебан пачпи за издржавање тих школа, јер бп новнм уређењем морала сентамо установити земства која тамо не постоје. Као циљ наставе пстакнуто је: Основне школе пмају сврху да учврсте у ученицима релпгнозне и наравствене појмове п да им саошптавају најпотребнија прва знања. Под овим првим знањем мисли миннстарство : Науку вере, руски језик, арптметику, у мањем геометрпју у свези с цртањем, земљопис, нсторнју Руспје, прва зпања из природописа, лепо писање и но могућности, појање, пртање п телесна вежбања, Осим овога где јемогуће ау споразуму сашколскнмсаветом може се завестн настава у рачуноводству, ручном раду, газдннству н др. према месним приликама. Где је становнпштво странога језика допушта се предавање тога језнка. По трајању деле се школе на једноразредне са четворогодишњпм или трогодшнњим течајем