Школски гласник

Бр. 8.

школски глдсник

Стр. 139.

виН, учитељ из Руме, за подиредседнике Сими%ева и М. БоројевиЛ. У то су дошли изасланиди Савеза хрв. учит. друштава а у име њихово иозвао је Пестичек сриске другове да у 10 сах. дођу на заједпичку скупштипу. Овај иозив иримили су Срби бурним одобраваљем, уједно су изабрани 35 уриЛ, МандиИ и Орешчанин да јаве тај закључак браћи Хрватима. После тога је нродужена седпица у којој је председпик изнео питаља: Какво ће се стаповиште заузети у питању насивне резнстснције у културном раду, економском покрету, у појачкој дужности и др. 0 пнјању развила се дужа и врло жива дебата. у којој су учествовали г. г. Ћосић, Крајновић, Милојевић, Вуксап, Вукдраговић и др. Већмна говорника разлагала је, да је појаље једна тешка посебна дужност, за коју учитељи данас нису нарочито награђени, зато и у овој Функцпји треба нровести иасивну резисч сицпју. Сномињу примере, како ова Функција доводи учитеља често у иоиижавају1ш положај. Један свештеник је на пример, кад учитељ није хтсо да се нокори његовој самовољи и тврдоглавости, денунцирао учитеља, да није хтео у иојању сноменути пме владарево. (Опће згражање. Повици: Н ф уј !). Долази денутација, која је јавила Хрватима прпстанак Срба за заједнпчку скупштпну, те се прскида дебата о нојању. Предс. г. ЛоиовиИ нозпва члапове, да се састану иа скупштину у 3 сата после иодне, да наставп већање о снецијалним питањпма српских учитеља. — (Прима се). У 10 сатн скупштинари корпоративно одлазе на заједничку скунштнну у „Коло". С&станак хрватссих и српсних учитеља и учитељица. Соколска дворава дупком пуна. Галерије крцате. Преко 1500 учптеља и учптељица. Према договору на предконФерепцији нзабрани су у председпиштво скуиштипе ови : председник Јоспн Киуин, I. подпредседник Даворин Трстсњак, П. подпрсдседрпк Вјекослав Клсмсн стар. Перовође Виктор Рудолф (Спсак), Шкмец и Оскар Дир. Известптељ Јосип Бинички. Председннк Савеза Јоспи Кирин отвара иза 10 сати скупштииу. Поздравља сакуиљене наглаШ УЈУ^ И У каковим се тешким приликама састаје учитељство. Закоподавно тело није учипило ништа за хрватско учитељство, премда се то ненрестано обећавало. Кроз 35 година није се ништа учинило за хрватско учитељство. И Босна, Далмација, Истра, Црна Гора далеко боље уредише то пптање пего ли је у Хрватској. Чита иредставку „Савеза", послану ујануаруо. г. на сабор у којој се све ово истиче. Спомиње основу, којаје сабору предложена, а која није могла удовољити свим пајбитпијим захтевима. „Савез" је поновно предложио сабору 4. марта нову представку, у којој упозорује на

недостатке основе те молп, да се иснрави у смислу учитељских захтева. Учитељство се надало решењу, али доживслоје разочараље. Преварсне су све наде. И сад се је огорчспо учитељство само стало енергичније дизати. Прво се дигло слуњско учитељско друштво. (Бурпо одобравање и силан нљесак. На Слуњане синају цвеће). Иза њега дизала су се н друга учптељска друштва тражећи иајрадикалније мерс, анстиненцију, да се иостигне успех. Једино два друштва, осечко и жупаљско (силан апцуг!), изјавила се против. На овој скуиштинн свију учител.а треба да се створи закључак, што се има учинитн. Предлаже, да се расиравлза објектнвно и мирно. Иступајући енергично за своја права, треба да не заборавимо и на интерес свога народа. У име срискпх учитеља Душан ПоиовиИ из Руме иоздравља ову скупштину хрватских учитеља и захваљује, што су их другови хрватски позвали на заједпички рад. (Одобравање). Предссдппк на то чита пословнн ред нрема ком имају скупштине „Савеза" да теку, а онда подељује реч известител 3 у Биничком , који предлаже резолуције „Савеза" од прилике овако: Тешким срцем и ојађеном учптељском душом састасмо се да с огорчењем нросвједујемо против големс пеправде која попут страшне море немило тишти већ пуне деценчје паш учитељски сталеж, а у другу руку, да озбиљпо одредимо стални правац својој будућој борби за сталешка права. Упатраг осам месеци још смо се тсшилп, веровали стално у родољубље п земаљску правду и очекивали с нуннм правом, да ће нашим праведннм учитељским тежљама не само поштено него праведно и од свега срца радо задовољити. Али смо се разочарали. У пајозбиљиијем момепту, констатује говорник даље, паше полит. странке су повуклс ово чисто културно нитањс народа у свој страначконолитички вртлог. Иста се кобна игра с нашом школом и нросветом тера од год. 1888., од онога црпога часа, кад је паш школски закон учитсл>скс плаће снизио (Бурни повици: анцуг Куеп !), годиие службс повисио а учите.вство љуто пони.чио. II тако сс од тога истога времепа непрестано бајагн снује о новшипци учнтељских берива, и како би сс што часније уредили учитељскп иравни одношаји, али свејс то остало само празно обећаље. Недаћама учитељскога сталежа није крив народ, а ни пародно сиромаштво, већ то су зло у Хрватској скрпвили иолитичке вође, који иису за 23 године иогли разумети неизмерне важности нучке школе и просвете. У сабору се учитељство понизује нред образованим светом, успоређује са „ стрнјарима", „кондуктерпма" , говоре, да су се учитељи „иомамили " за плаћама, а боје се учитељима признати и праву важност у нросветном напретку, јер бн се таковим признањем моглн учитељи поохолити и постатп „лмгаломапима". (Повици: