Школски гласник

г,р. 8.

П1К01СКИ ГЛАСНИК

Стр. 141.

одбија увреде, које су пригодом саборске расправео том питаљу нанесепе целому хрватскому учитељству, нарочито с највећнм негодоваљем одбија незаслужене нападаје нар. заст. С. Радића на хрв. учитељство у хрв. сабору као и страначким иолитичким новинама „Дому",јерје сврха тих наиадаја очато та, како би се неистинитим описивањима оправданога огорчеп.а, које је завладало међу учитељством избио страначки капитал. 3. Да се рад учитељства у свим културним и хумапитарним друштвима обустав^, падал.е, да учатељство не суделује никако нригодом избора заступника у оцћпнска всћа, жуп. скупштипе и за сабор. 4. Свој рад у школи стегнути у гранпце школ. закона, те не поучавати внше пего ли 80 ђака по особи. 5. Свеукупно учитељетво било оно узадружено у „Савезу" или не обвезује се све ове закључке провести. Гргинчешб (Митровица) противанје пасивној резистепцаји. Готово целокупна скупштнна га бурно прекида. Против Гргинчевића дигла се заглушна бука тако, да једва долази до речи. Предлаже којекакове иреговоре, анкете и слично. Меродавпи Фактори, који су основу саставили нека позову законодавно тело, да расправу настави и нрихвати основу, а ако не буде ту дошло до споразума, нека влада наредбеним иутем учитељско питање уреди. (Смех). Говорник коначно завршује у оићој буци. Иестичек (Оточац) вели, да је доста анкета и иреговора, треба да они сада сами пређу па дело. Он је за нрве четири тачке резолуције „Савеза". Није за то, да се у резолуцији спомиње Радићево име, јер би се он могао утварати, да они до њега што држе. (Буран смех). Он је за насивну резистенцију, али предлаже, да се она наступи тек 31. августа. (Вурно: одмах !). Предс. констатује да се све нредложене резолуције елажу са прве 4 тачке резолуције „Савеза", па стога предлаже, дл се те тачке сматрају за примљене. Не прича се ни једпа. Бука и галама траје пеколпко минута. Чује се само : Живио Келер! (Паставиће ое.)

Из школског круга. Седница темишварског среског учитељског збора одржана је 27. IV. (10. V.) т. г. у Темиогвару — Фабриципод председавањем енарх. школског референта Хр. Озирчгвића. После призивања св. Духа председник је отворио седнпцу прикладним говором. Оцртао је данашње школске прилике, измењене XXVII. чл. од 1907. год. Нарочито је нагласио, да учитељство, савесно извршујућн захтеве споменутога закона не губи нз вида складност у васпптавању п настављању поверене му младежи. Оснм законом истакнуте наставне сврхе пз, мађарског језика нека срп. нар. учи-

тељство не занемарује ни религиозно-морално васпитавање својих ђака, нарочнто нак нека се труди око наставе у српском језику , јер у томе погледу се у последње време осећа ириметан застој. Затим се прешло на дневни |>"Д. Пошто је једпа практичиа радња усљед болестп предавачице нзостала, то се је темишварски учнтељ Ђура Терзин примно, да прикаже три практнчна рада у својој шесторазредпој школп. Радпо је непосредно: у III. разреду писмепо дељење са две бројке у делитељу, у II. разреду лопино српско читање п у V.—IV. разреду једно мађарско штпво повеснНчке прнроде. При томе је занпмао и све остале разреде тихим веџбањима па таблицама на месту, или размештене по групама под надзором старијих ученика. Чланови збора су са великим интерееовањем пратили како рад самога предавача, тако н тихи рад осгалпх разреда. У каснијој критицн збор је примпо ове радове као врло добре, а предавачу је изрекао записнички признање. После тога читао је М. Вујковић, учитељ м. бечкеречки своју писмену расправу „о зборском раду ". Ово управо пије расправа, иего пре тужбалпца или вапај, шго је осећање колегијалне заједницг у збору шако сладо, што је воља за радом малена, те управо само њих 3—4 раде, а остали су пасивнн. Као ремедиум за ту летаргију предлаже, да се односни §§. зборских правила преиначе тако, што ће збор изрећи, да ће се за одрзђене Шеме од сада имати сваки члан збора безразлике једнако спремати, па да на дан самож збора председник једнога од присутних одреди да истакнуту Шему развије. Збор је овај предлоз са 'свима, прошив 2 гласа одбио, иего је изрекао, да се у будуће тачно пмају нспуњаватн сви §§ зборскпх правила, те ће се у оквиру тога и без предложених строжијпх мера моћи постизавати живљирад и веће пптересовање. ,3а тим је збор на предлог Ђ. Терзина изрекао: Из разлога што је већина паших школа пеподељених разреда, у којима на рачун и српски језик — према генералном седмичном распоред у часова важеће наставне основе — Долази и сувшпе мало времепа, чиме се успех у та два најглавнија паставна предмета угрожава: то прописашш путем н начином умолити всл. Шк. Савет, пека у нз-