Школски гласник

Стр. №.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 8.

дати се намераваној новој наставној основи за рачунску наставу и српскн језнк свакако одредн ви-ше врбмена. А да бн се и настава из осталих школских дисциплипа ставила у службу матерњег језпка, то умолптп всл. Шк. Савет, нека у српске чишанке ио начелу концентрације, даде уврстити п целокупно паставно градиво, проппсано из реалија, чпме ће се с једне стране олакшати рад п учитељству и ученицпма, с друге стране пак омогући ће се, да се српски језик као главнп предмет у пашим школама обрађује пнтензивније него што је то — по речимаг. референта — ове године чињено. Прочитан је предлог новосадског среског учитељског збора о проглашењу „Шк. Гласника" за орган учптељства мптрополпје Карловачке, те о истим збором предложеном начину, како да се тај лист сарадњом и обавезном претплатом обезбедп. Са свима против четирп гласа, изречена је морална обвеза за чланове збора, да се на „Шк. Гласннк" претплате. За тим је за зборског благајпика пзабран Мл. Радивојевић за перовођу пак М. Вујковић, утврђепо је ко су управо одборнпцп овога збора. Нпјс прпмљена оставка заменпка председнику Д.ушапа Берића, п поштојезаказано да ће се јесења зборска седнпца одржати у Чакову, то је председннк затворпо седнпцу.

Из праксе. Како сам учио једнога аналфабету, човека од 30 година I. У својој учптељској нракси, за пуних 36 годипа, није мн се дала прилика, да научпм једнога старијег аналфабету чему. Једаред само, алн доста давно, иочео сам једнога учити чнтати и писатн. Али беше то човек тврде главе п тешког памћења. Покрај тога неиздржЉив, те једва што еам нешто ушао с њиме у посао, већ је биоодустао и тако се тај мој први покушај изјаловио. Доцније не беше ми пи времена доста, да сам се могао, покрај редовних дужностн својих, одавати и на споредна таква заппмања. Обхрвала ме беше брига за одржањем породице, те сам грабио евакп чаеак, да што више срестава прнекрбнм, да мн породица

не злопати. А то је са свим и оиравданб, Јер онп, којн непреетано истичу, како учитељи треба да раде на просвећпвању свога народа нису уједно у томе народу узднгли углед учитељства и порадилп, да се учптељу побољша прво његово материјално стање. Да се даде човеку маха, да прво може безбрнжно исхранити своју породицу и још безбрпжннје да је може на пут. жнвота извести, па тек онда да се преда сав ономе, што бп онп хтели да он чини. Већ баш напротнв. Ти, којп бн радо да заковрћу учитеља и који траже, да се учптељ преда сав њима у руке, те опп да командују њнме, шта п како у народу да радн, ти данас батп и впчу: „Не дај народе ! Учитељп ништа друго не знају, већ траже само велнке илате." Дижу у народу на учитеље дрвље и камење. Буне парод против његовог учитељства. Заваравају га, само да народ, којега је учитељство на ноге пОдпгло, умне му очи отворнло — не позпа своје најбоље и најискреннје пријатеље... Дакле нпје ни чудо, што ппсам имао времена, да се латим и аналфабета да пх учим и што ми је моја учптељска праксабез тога прошла. Па ипак, сам крај је испао неочекпвано. Да кажем како. Моја дугогодишња болест, није ми давала више наде од јесенас, да ћу моћп у школи иа раду издржатп. Да се не би впше пи у посао упуштао, коначно сам одлучио, да затражим замену и евентуално да се и пензпонпшем. 36 година бпло би много п министроватп. Жпвци би без сумње и ту попустпли. А учптељеватп, шга па то да рсчем ? Да су нам жнвци н жељезни пајванп, моралп бп се растројити. У осталом то зиамо само ми, који смо толико времена провелп у школи. И тако дакле и учиппм. Алпуједно, ради иромене ваздуха, повучем се пз Новог Сада и отидем у Банатску Клисуру, у село Белобрешку н ту се код сина настанпм. Предео днван и здрав. Место па подножју крајњег огранка Карпата, од Базијаша удаљено један сат, а на Дунаву, где је трговинскн промет, са Нов. Градиштем, преко у Србијп. Ту дакле проведем пуна три месеца. Боравећп дакле у томе крају, међу чистим нашим светом, убрзо сам почео упознаватп тај народ и мотрити прилпке, у којима се палази, У томе сам са многим људима до-