Школски гласник

Стр. 132.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 8.

разреда тешким постаје. Или помислимо на заједничко становање ученнка. У таковом заводу (интернат, алумнеум) не васпитавају само наставници који надзнравају, него се ученици узајамно васпитају, но не по плану и духу Песталоцијевом. Знамо за жалосне последице које потичу из тога, и заједничко становање ученика не можемо назвати непријатељем систематског васпитања само зато, што не смемо претпоставити. да су такови заједнички станови и онда штеттни и немоћнн, када стоје под руководством потпуно доследних педагога који васпнтавање систематски обављају. Каква је могућност школског васпитања онде, где велики део ђака станује по изнајмљеннм собама а без надзора!? (Наетавиће се).

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српске омладине на просветном пољу. Реч пред отварање новога школскога закона. IV. Носланик Кречаревић примећује наисправак иосланика Ђурђевића, да се историја српске књижевности неможе у основној школи нредавати, пошто је то позамашан предмет, а малим се деца хаснити неће. Посланик Васа Ђурђевић одговара посланику Кречаревићу, да је баш нужно, да дете добије бар преглед о својој књижевности, а књижевност се неће опширно предаватн. Прота Бранковић почем није нико против његовог предлога говорпо немислн га ни бранити, него примећује само Сандићу, да државна власт наређује законом, да се права и дужности грађана у школама уче, н прети да ће у противном случају увести комуналне школе. Примећује такођер н дру Павловићу, да се отачаственица мора учитп. Посланик Сандић усваја предлог проте Бранковића, што се тиче славенскога читања с разумевањем јер вели, да је нужно словенско читање. Доказује потребу, да се историја српске књижевности учи, пошто ће дете бар појам добити о Доситеју, Вуку и другима. Одговара дру Павловићу да није нужно право и дужности грађана и велн: „да смо ми у српској држави, неби био противан, п да су та права на словенском илп српском темељу основана али немогу допустнти, да

Србин учи устав Бахов и Шмерлингов (вика: на ствар). Ми имамо толико јуриста, па коме устреба наћи ће браниоца." Велп Бранковићу да влада много штошта претн, али људи, који имају своју автономију, не плаше се претње. Препоручује поново свој исправак. Др. Павловић, у своју обрапу против Бранковића говори, да он пије против отачаственице, него само да се назив промене. Сандићу вели, да се ми не смемо туђити, јер смо н ми грађани у Угарској п мп имамо права и удела у Угарској. Посланик Божидар Вујић : Пошто се против његовог псправка није говорило, одустаје одговара. Известнлац Ст. Поповић радује се што сви исправци смерају, да начине од српске нар. школе оио, што треба да буде, само ваља имати на уму, шта је школа. Он нште, да основна школа развије ум дечији, и да у њој веје народан дух. Према томе треба удеситн п предмете; закоиодавство треба да означи основе, на којима мисли, да ће се цељ постићи. Оно обележава круг у ком мисли, да ће се цељ постИћи, али како ће се постнћи, то оно одредитп неможе, то је ствар школског савета у ком седе људи стручњаци. Прпступа па разне исправке и вели да ће се исторпја српске књижевности моратн поред језика и историје српске предавати. За славенско чнтање држи, да треба да се поред српског језика узме; и она власт, која буде одређивала учевни план, неможе а да не одреди словенско читање са разумевањем. Прима исправак дра Ст. Павловића у 4 тачци: „Отачаетвеница н повестпица сриског народа." За геометриско обликословље вели, да је нужно, пошто се тиме дете на правилност побуђује. Приваћа исправак Ђурђевићев, да се негује ' свиларство п пчеларство, како ће се пак о том предавати, то је ствар стручњака. Према означењу своме прима исправак дра Павловића п Ђурђевића и по распореду држп, да ће школа моћи свој задатак вршити. Што се српског језика са ћирилицом и латиницом тиче, држи, да школа у општинн и коју уређује срп. нар. сабор, неможе други језик до српскн имати. Препоручује славпом сабору нредлог школског одбора. Др. Суботић предлаже, да се гласа на поједине алпнеје. (Прима се.) Председник ставља на гласање прву алннеју (прпма се) па онда другу (прнма се уз допуну проте Бранковића за словенско читање н разумевање.) По том четврту, која се са иеправком дра Павловпћа „Отачаственица и новестница срп. народа" прима. Посланик Сандић вели, да се на његов исправак ннје гласало. Др. Суботић предлаже, да се радн умирења г. Сандића тласа и ца његопе нсправке.