Школски гласник

Стр. 161.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 9

тек само једаред и то увек у пролеће. Оволико, ради објашњења нашег збора, као епархијског. А сад о самом збору. Збору је председавао Г. Љубомир Лотић епарх. шк. надзорник. Чланови су били заступљени у леиом броју; свега 36 на броју. II то: Из буднмског среза: 8, а из мохачког среза 28. Ннје дошло нз . будимског: 4, а из мохачког 5-оро. Од ових скоро сви су се нзвинили. Од гостпју били су: иреч. г. г. Јован Бешлић, окр. протопрезвитер Мохачки; Петар Весин, из Дунасечуја, јером. Евђеније РисШић, Дгушан Андрић из Мајша, и много ратара п интелигенцпје пз Мохача. На реду је ток саме седнице. У напред морам рећи ово: Да бих што внше штедео простор иашег листа трудићу се да будем што краћи. Гледаћу тек само то да наведем, што је бптно. Код говора навешћу тек само мисли, оставићу . се разраде истих идеја. Главно је, да не изостане ствар, а речи могу и изостати. Њих није тешко представптн, кад видимо мисли, ндеје саме ствари. Председник Љубомир ЈТотић јс узео реч, Рекао је ово: Свечан је ово час, кад се састају просветнп радпицп срп. народа и то оног дела, који је одсечен од главног стабла народног. Ми са народом живимо н у добру и у злу. Желимо да смо увек с њим и опда, кад му ваља помоћи. Слика народног живота, јесте слика његове интелигеицпје. Мп нисмо задовољнп са том сликом. За то желимо да се пађемо сваки па свом месту, па да помогнемо свом народу, да се ни пред странцпма не стидимо. Бреме дужности је велпко да се скоро не да попети. Но ми нећемо клонутп. Свакп свој посао иек обавља савеено, као што најбоље уме, па ће бити добро. У Будиму 1707. г. био је српски учитељ : Лацко Криштовљевић. Дужиостп су му бпле: у цркви појати, свеће палити, звонитн и (узгред!) децу учити. Па и он је чннио своју дужност како је најбоље умео. Било је резултата његову труду. Србн у Будиму свагда су били први. У сваком народном покрету су ишлп напред испред свију. Ето примера у оснпвању српске гимназије пМатице Српске. У вршењу својих дужности угледајмо се на свог старог друга Крпштовљевпћа. Не заборављајмо да смо једно коло, које спаја велики задатак да у народу подижемо ијачамо:

Православље, родољубље п домољубље, као 3 главна стуба народног жнвота. Уверен је, да ћемо сви битп на бнљези у свом иослу. Хтећемо радити за народ. Но, ко може радити ? Ко је и сам јак и то : телесно јак. С тога, неговање здравља не сме се занемарити. Јер: трагедија учптељска јесте трагедија иародна. — Други задатак је просвећивање себе и другога. Трећи део нашег рада је економски! Свој жнвот тако удешаватп, да материјалпо збринемо себе. Четврта страна пашеградаје етички део. Морамо сами неговати карактер н код себе н у школи и у самом народу. Не смемо битп учеснпцп иичега, што је ситно, мало, неправо н неморално. ГГрекаљен карактер не нзневерава оно, што ,је узвншено. Ето, то су 4 зида, на чему треба да се поднже народиа зграда. Однегујмо нове, бол^е Србе, којиће знатп за братство и прпјатељство; којн ће увреде уметИ опрсстпти а ие мећати своме противнику на главу врело углевље ! У тој нади поздравља искупљено учителзство и госте, те отвара седнпцу. Прсдлаже, да се брзојавно поздрави Њ. Светост, преузвишенп Г. Лукијан Богдановић, патријарх српски. Поздрављајући говорнпка прима се иредлог. За тпм се збор конституисао. Да би се одржао паритет оба среска збора, нзабрати су из буднмског среза ови: Алекса Михалј ић из Пеште за потпредседннка. За перовођу: Софија Станковићева пз Ловре. Заодборнике: Свешозар Радашин из Будима, Стеван Стојић из Помаза, Лаза Терзин пз Св. Андреје п Вукосава Гајићева из Бате. А из мохачког среза овп: Ђорђе Иетровић из Бремена за потпредседпика: Јован Гуцуња пз БарањаБана за перовођу. За одборпике: Сава Канурић из Шиклуша, Свешозар Лечујлија из Херцегсуљоша, Милан Марјановић пз Сри. Титоша и Видосава Ћурчићева пз Борјада. Пошто је ово прва заједничка седница а из прошлпх среских зборских седница бпо је за оба збора утврђен по 1 дневни ред, с тога је новоизабрани одбор, овако спојеног збора, повукао се те је углавио себи овај дпевни ред за ову седнпцу. Примедбе на нову „Наст. Осн.": Лаза Терзин.