Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 162.

Специјални наст. план: Светозар Радашин. Олободна писмена радња: Стеван Стојић. 0 шк. записннцима: Саветовање о стању народном. Саветовање о методским поступцима у свима наставним предметнма: Лаза Терзин. Практично предавањепз фономимике: Лаза Терзин. Председник поздравља новоизабране часнике. Душан Радојчић из Дунасечуја предлаже: да овај збор пошаље повереницу всл. Срп. Нар. Цркв. Шк. Сабору па његову потпомагању просветнпх тежњасрп. учитељства. Решено је: предлог усвојити.*) После овог ЈЈаза Терзин из Св. Аидреје износи своје примедбе на пову Наст. Основу. У главном је казао ово: Н. 0. својом опсежпошћу, сасвим је иромаппша своју сврху. То се чује од свпју страна. Али наш глас тоеба да буде од свију најјачи, јер ми см.о, сви рараденици са неподељених школа. Они, који су градили Н. 0., то нису уззли у обзир. Ето то је кардипална погрешка Н. 0. Сад је чинио испоређење двају распореда часова и то: са неиодељене школе и са подељене школе, где радеб уч. снага. Према томе, рачун пспада овако: Докје подељена шк. добила за све недељно 3 1 /% за н. вере, слаз.ј. и појање дотле је под. шк. добила 16 ч. недељно. Исто тако стоји саразмера између свију осталих предмета и то: За срп. ј. 5 према 32; рачун: 4'/ 2 према 20; прир. науке 1 према 0 ит.д. Ови бројеви најбољи су докази, да за непод. шк. морамо имати другу, мању Н. 0! Нп, то није све. Ово је тек само најмањи минимум! Кад би хтели, као што ваља, требало би много више Н. 0.; наиме: за варошке, друга, за сеоске шк. друга; за један крај — пред.ео једна; а за други крај друга и т. д. Но, ово је тек онолико, што се мора учинити. За сад је доста ово. Касније ћемо поправљатпп ово, па ћемо доћи све до бољег и бољег, а у крајњој мети и до најбољег! Онје пријатељ опе мудре тактике: лагано ал спгурно! (Наставиће се).

Из праксе. Како сам учио једнога аналфабету, чзвека од 30 година Када сам с тим био готов и видео, да све добро иде и да се не морам дуже посебно бавити написпвањем потезова, ја сам без *) Ми смо већ епоменуди једном у „Шк. Гл.", да би требало напуетити систем овација. Ур. Шк. Гл."

околишења пошао даље. Упустно сам се с њиме у обичан разговор. Понешто га питао и паводио да п он мене пита. И онда сам га пптањем довео до одговора, како нас двојица сад разговарамо. Говоримо устима и у томе говору пз уста нам излазе разни гласови. Па сам му онда, као резултат тога рекао, да се напг говор састоји из разнпх гласова. А таких гласова, имамо ми Срби само 30. И са тих 30 гласова, можемо ми да кажемо о свему, што виднмо, чујемо осећамо, пппамо и т. д. свашта, тито год нам срце жели. Онда сам захтевао од њега, да мп из говора нашег, излучи вшпе такових гласова, које смо говорпли. Ја сам му у томе помогао паводећп га питањима да до њих лакше дође. (Како заустављаш коње? Како пириш? Како дуваш. у шаке да их загрејеш? И т. д.)И ои је убрзо био пачисто. Већ ми је почео читаве поједине речи растварати на гласове, да сам онда могао одмах свратити на слике у Буквару п тражпти, да из сваке дотичне речи у слици издвоји први глас, те је он сам дошао дотле, да ми је рекао: Па то је, господине, сад лако. Ево око-о, столица-с, анђео-а, пушка-п, игла-и, табла-т. (Нагађао је шта је, јер му је била иепозпата, пошто никад нпјеишао у школу. Зато сам га ја довео до речп, према таблици, која му је била у рукама.) И т. д., да ми је код свију слика рсдом изговорио у речн први глас и ја сам био потпуно задовољан. И када сам истерао са тпм слпкама и гласовима до краја, ја сам се повратио опет на почетак и према дотичним сликама поповио два гласа: о н с п задржао се ту, да га одмах упознам п са дотичнпм писаним н штампаним словима. А то је ишло пајједпоставније. Као што је у разговору из речи око, издвојен глас о, тако видимо, ево овде, од гласа о, с леве стране писан, а с десне стране као издвојен, штампан знак његов. Сад одмах учи и он писан знак ппсатн. Сваки пут, кад га напшне, каже му и глас ради памтења. На послетку се одбацује израз „знак" и говори се „слово" о. Веџба се довољно у написивању и памтењу. Исто тако се научило и слово с писапо и штампано. Нарочито сам настојао одмах, да даде словима све потезове и да нх пише одмах правилно међу редовима, како би се то лакше извело до краја.