Школски гласник

Стр. 177.

гаколски гласник

Бр. 10.

§ 21. гласи: Сва уређења која се косе с овом уредбом стављају се ван крепостп, а § 21. предложене Уредбе добија број 22.

Школа и настава. Војничке веџбе у основним школама. Мађарски учитељи почели су у последње време, да усвоје школе уводе војиичке вецбе. На часовнма гимнастике деца су се веџбала у војничком „екзецирању", „маширању", па чак п пуцању н гађању оштрим метцнма у нишан. Учптељи су бплп официри, ђаци пак подофицнри н редовп. По неки ислужепи војничкн часннк вршио је иншпекторске дужности. Ђаци су имали неке прнмптпвне унпформе. Звездице на огрлици су означавале степене господства у тој војничкој организацији. Покрет тај најбоље је примењен у кечкеметским и ујсентешким школама. Ових дана хтедоше такове веџбе одомаћити у својт! школамаи мађарски учитељи у Нађвараду, алн им је тамошњи меснн школски одбор ускратио за то своје одобрење са разлога хигијенских и педагошкнх. Слично стајалшпте је заузео у томе питању и краљ. уг. мшшстар домобранства. На замолбу кечкеметског учнт. збора, да тамошње ђачко војничко устројство у осн. школама исномогпе из свога биџеа, одговорпо је министар након нретходпог извпђаја, да тај покрет не налазн за здрав, те да му пе може указати помоћп. Војничке веџбе те назива мшшстар „нграњем солдати", штетнпм како са педагошког, тако — усљед једностраности — н са хигијенског гледишта. Ово мншљење је посве оправдано, јер се једностраним војничким веџбама, пе само једнострано развије тело детиње, него хоће и дух да им подивља. Нисмо ли пре неколнко недеља чпталн, даје једно пештапче од 10—12 годипа убило свога друга из флоберта. А учитељски збор те основне школе тужио се је, да су им ђацп усљед употребе оружја управо подПвљали, те су учитељи конфисковали неколико десетина дечјих флоберта? Окајмо се милитаризмау осиовној школп! Пајбоља телесна веџба за наше малишане остаје игра. А зажели ли дете, да се пгра војника, тада ће оно само доћи до „сабље дрвењаре" и „пушке од зове," Наћи ће себи и офпцнре из свога круга, јер натуримо ли им се за старешине у обавезној игри, тада

смо са ње суровом руком збрисали ону драж, која је иначе као пепељак обвија, а тиме је збрисан II васпитни утецај игре, коју она ппаче вршп на наш подмладак. Ђ. Т.

Из праксе. К*ко сам учио једнога аналфабету, чзвека од 30 година (Наставак). Према ономе, како је папред бнло, чнм сам му рекао, да ћемо даље пћи, он је већ сам, према дотичној слици пружио црст на поједпно дотично слово н рекао: Ово је писапо слово п, а ово је штампано слово и. А ја сам га опет иозвао одмах без околпшења да чнта. Он је сљедио моме позиву н . леио лагапо је спајао дотичне слогове код писаних, па онда и код штампаннх редова. Упућивао сам га само непрестапо, да свуда пази, шта чита, па да мн и каже, шта која растављена реч у слогове и —• зиачи. А код овога слова је већ више једносложних речи, те му јебило одмах и разумљиво шта прочита. Тросложне речп је тако исто, после прочнтања прпкупљао без гледања п говорио ми шта која значи. На послетку сам га позвао да напише а. Кад га је написао, ја сам му одмах говорпо, што се каже — у перо. Он је растварао и лагано писао. Нарочнто сам му говорио оне једносложне речн са три слова одиосно гласа, које између два сугласа имају један самоглас, За тим сам нрешао на и, веџбајући се и даље у читању и писању свега дотичног градива. А и је нознао на исти начнн, као и иредходна слова. Све сам, само мојим упућивањем.! II па тај начпн смо свршилн овај трећи састанак за један сахат н мој ђакје бно очаран, што је знао већ пуне трп стране из Буквара прочитати н према дотичну градиву сваку реч са дотнчних нет научених слова и написати. Знао је лепо слогове н речи н растварати. А то му је било потребно због писања. Чим му што пзустим да напише, он раствори и лепо пнше слово по слово, спаја1ући у слогове и речи, да га је било милина гледати. У. И према свему овоме држим, да је свако практично око наставнпково довољно увндело, каквим сам путем пошао ја са својпм овим аналфабетом. Ја нећу нишша у учењу да му