Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 178.

кажем. То би био чист механизам. Све мора он сам да Пронађе, али мојим упућивањем. А у томе н лежи вештина. То је прави рад наставников. Оно друго је прави механизам. Но и бнло је муке. Колпко пута је у ова три састанка наша дошло бпло дотле, да ме је замолно, да му кажем, како шта да прочита. Ево, ово баш не могу да прочитам; молпм вас, господине, реците ми! Не, не. Само, брате, мисли. Да ти ја кажем, то би најлакше бпло, алн ти иосле и опет не би ништа знао. Већ само мисли, па сам. Без муке нема науке! Ал како можете да мн не дате барједан шамар, ваљда бп лакше смнслио! Смислићеш тн п без шамара. Само пази!... И одиста. На крају крајева је ипак лепо сам прочитао. Али опако му је после слично н ишло, што кажу, као намазана кола. Ето, видиш да можеш. Све што човек може сам, пе треба да тражи туђу помоћ. И тако смо се ми кретали даље, па тако кроз цео Буквар. •Ја сам га упућивао, а он је сам до резултата долазио. Па да не бих понављао, нећу даље у појединостима да износим код свакога слова рад, јер је све то речено код досадањнх пет слова. Већ хоћу да кажем, да сам четвртог дана (пли часа) свршио с њпме опет два слова т и е и чнтао све дотичпе редове, ппсао напамет по казивању и преппснвао. Растворене речи прикупљао ради њиховог значења уједно п тако га веџбао пуп сат у раду. Пети дан свршио је исто тако опет два слова ч и ш. Свуда сам досљедно истеривао све као од почетка. А то је припомогло, да је мој ђак невајући напредовао у чнтању и писању. Кад сам вндео, да иде већ без запињања, нисам хтео ствар више одуговлачити. Полазећи напред, сваког следећег дана сам свршио с њиме по т,ри слова. Дванаесшог дана пак бно сам готов са малим словима. И мој је ђак сад био просто ван себе. Господине, та ја још пре неколико дапа нисам знао у књизи ништа. А шта је ово сад са мном! Та ја данас знам свашта прочптати и свашта написати. Ја сам мислио, да то могу само деца научити, а гле мене човека, па шта сам научио за неколико дана!... Просто, човек већ ннје знао, како своју радост да ми открије. Кад сам му још подметнуо и друге ствари — књиге и новине да чита, онда већ није

имао речи за чуђење. Извините, господине, ал тек сад видим да знам све читати. А читао је још увек на слогове. Писаоје пак свешто год је впдео, чуо, осећао и т. д. Све је то за њега било сад, као да је у другом свету. Но ја сам га умиривао, нека само и даље буде тако пздржљив, јер треба научити још п велика слова и треба прочитати цео Буквар до краја па онда рећи хои. Итако смо сад прешли на велика слова. Разуме се по себи, да се до краја. малих слова упознао и са реченицама. То је нарочпто било од слова ј. Осим тога, упознао сам га и са знаком пигања и онда мн је морао на сваку упптну реченицу и одговора дати. Тако ми је и са те стране било са свим обпчно, да пређем и на упознавање великнх слова п читање дотичног градива под њнма. За то сам и могао одмах нрвог дана свршитн с њиме 13 великих слова и прочитатн под њима с-ве тамо изложено градпво. А то је ишло н лако. Овнх 13 великих слова одступају од малих само по својој величини. Дакле ту не треба велпке обуке. Просто сам га упозорио да ми каже разлику и онда је ишло све најобичније. А како сам га већ од почетка веџбао у разумљивом чптању на речима, за тим и иа реченпцама, то је разумљиво чптање добило овде п шире размере, због самих чланчића, који се код ових слова налазе. Кад год је прочитао који пасус у чланчићу, тражио сам, да ми каже и шта је прочитао. И ако је чптање још иродужено на слогове, није ништа сметало, да мп је могао лепо казати, шта је прочптао, па неку н приповетку целу мн испричати. А то сам наставио и даље и увек му истицао, да мора унапред поред доброг читања знати и казатп, шта је читао. Само му онда читање н вреди. И он је то утубно и одиста сљедио мојим речима. Често је дошао од куће и казао ми: Читао сам овде о овом или оном. (Читао је већ и мање збирке наших народнпх песама). А то га је све више и приљубљивало н одушевљавало за књигу. Други дан, код великпх слова, иредузео сам пивање на иропису. Одмах сам почео онако, како је почетак градива код великих слова. Нисам смишљао и измишљао нншта новог, како да отпочнем. Он је већ добро владао писаљком. Казао сам му само, како