Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 180.

мана; Александар Дрндарски н Катарина Радивојевић из Јозефова; Симендић нз Срп. Крстура: Вида Јојкић из Турије; Сиротановић из Срп. Елемира ; Жарко Благојевић из Сомбора. Председпик Младен Ђурошевић поздравио је присутне лепим говором и отворио седнипу. У кратким иотезима нзноси разлоге овоме састанку. (Напред их споменусмо) Да би свп присутнн изасланици среских зборова могли суделоватн у саветовању, претворио је председник седницу у копференцију У к °ј°ј Ј е после дужег саветовања дошло до резултата, којп је иредседник у поново отворепој одборској седници изнео на претрес и одлуку. Да би се ступило у споразум са посланицима саборске већине у погледу оних места које је Сабор. Одбор изменуо у неповољном правцу по тражбипе учитељске, решено је да се као изасланицп учитељства Мих. Косић, Л. Вукотпћ, ЈБ. Мплованов и Б. Глумац лично споразуму са посланицима саборске већине, како бп се могло једно учитељско пзасланство састатн са посланицпма саборске већине, ради ипформацпје о становпшту учптељском, нрема изменама које је у пацрту за Шк. Уредбу учпнио Сабор. Одбор. Затим су изабрани изасланици којп ће прп евентуалном састанку са посланицима саборске већнпе подпети пнформације. У то изасланство пзабрани су Ђ. Михајловић, ЈБ. Лотић, Ж. Алекспћ, Млад. Ђурошевић, Бошко Поштић, Милап Моцић, оспм тога позванц су и осталп другови којнма време допушта, да буду прнсутни томе раду у Ср. Карловцпма. Затим је Ђ. Мпхајловпћ рефериеао о развоју стварп у погледу иацрта заШк. Уредбу, те је по томе одређен да приликом састанка изасланства са послапицима саборске већпне, пзнесе становпште учитеља у погледу начелних основа на којпма треба да базира Шк. У редба. Као те начелне основе пстакнуте су ове тачке: 1. Елимптшрање нестручних елемената из оног просветног рада, којп је строго стручан. 2. Самосталан делокруг просветни п фпианснјски, тако склопљеинх школскпх тела. 3. Заштита учитељевог положаја бољпм материјалним средствима п заштита учитељеве

радне снаге од ничим неоправданих наметнутих му послова. Као саставнн део тих тражбпна да се истакне: да се уређење учптељских илата, ако није могуће боље, а оио нзведе према свагдашњим одредбама закона за државне школе у Угарској; да се учитељи засебно награде за све прекобројне часове, а тако п учптељице за наставу у ручном раду; да се број наставних часова одреди према предлогу у нацрту за Шк. Уредбу; ако Сабор приступи раду на донашању нове Шк. Уредбе, да узме за подлогу свога рада нацрт Шк. Уредбе, који је израдио Шк. Савет, а ако Сабор не приступи томе раду, да доиесе одлуку којом упућује Шк. Савет, 'да ева она досад неизведена наређења која се помињу у садашњој Школ. Уредбп (од 1872.) наредбепим путем пзведе, а тако исто да протумачи она места у садашњој Шк. Уредби, која еу због своје неодређепостп и иејасностн доста сметала развитку школе и наставе, као што је п. пр. одношај м. школ. одбора према школп, наставп и учитељу. Затим је председник саоиштио да је телефоном нзвештен, да ће нзасланство учитељско бнтп прпмљено у клуб саборске већине после после подне у 5 сахата. Драгомир Араницки констатује, да свугде у просвећеном свету, па тако и у нашој држави, све страике, а п сви иросвећеип нојединцп, настоје око тога да се школа и просвета упуте напредним правцем, да пм се створп могућност за правнлан развптак а просветни радници-учитељи заштите од прекомерног вршења дужностп, нарочито оннх које им по позиву пе спадају у круг рада. Но напомињућн то констатује, да код нас Срба на жалост има странка, која путем свога лпста „Заставе", на најдемагошкији начин сеје у једном делу нашег необавештеног народамржњу према школи н учнтељу, а што је још јаднпје, за такав свој рад нма у помоћи и нелико наших учитељских другова. То се показало у оном демагошком раду „Заставину" против нацрта за Шк. Уредбу, где су и неки учитељи неистииито пнформнсали иарод ио црквеним општинама. Нримећује, да знатан број општина које су заведене против нацрта за Шк« Уредбу, немају ни својих вероиспо-