Школски гласник

Стр. 1^9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Пр. 10

перијоди, тенденцију за путешествпјем и бегањем, вољом за еамоћом, очитом немарношћу за одговорност, теиденцију наслеђа да со у овој перијодн што јаче нагласи своје „ја." (Сравни мој рад: „Проучавањеђака", „ЖенскиСвет," 1907.) За време адолесценције срце расте у својој величини. Артерије постају скоро трипут веће. Кожа бива осетљивија а чуло вида, мириса, па и куса бива веће или у погледу на екстензију или с обзиром на интензитет своје осетљивостн, сензитивности. Ове се промене комбннују са обичнијим и видљивцјим адолесцентннм променама, па чине да је дете сметено и самосвесно. У ово доба опажа се недостатак моторичке контроле, која чини да се лакше пада преко столице, него да се око ње обиће. (Госпођица Даница Илићева, врло ће се добро сећати .једног младог центлмена из Беча, који је тако иеспретан био, да је својом неописаном неспретношћу редовно обарао шампањске боце.) Самосвест овог доба огледа сеутежњп за самоћом. Стотине афектација изражавају нову свест о себи у овој перијоди. Чувени педагог Др. Стенли Хдл*) врло добро велп: „Ас1о1е8еепсе 18 паШге 8 1аб(: ебтЧ 1;о 1)е §-епег1с," што у иашем језику значн: „адолесценцпја је последњи напор природе да буде генеричка." (Сравнп мој рад: Стручно проучавање и оцјењивање ђака", „Српска Школа," 1908.). VII. Повећана залиха крви имаде важнију функцију, него што је то показано у овпм резултатима физичке промене. Рапидно образовање физичке природе ставља читаво тело у ц и г у г у е за иадражење. Овој напетости треба доскочити са активношћу у томе правцу, који ће допринетн и садањем и будућем блаженству. Перијода адолесценције маркира и висине и дубине душиних тежња. Сада је време кад се амбиције и идејалијако дивергентног типа форсирају у нормалној индивидуји. Шеснајста година до#) Бг. 81ап1еу На11, Ас1о1е8сепсе, у две дебеле сввекв 1901.

ба је највећег броја конверзија. У том добу кулминује најгори и највећи број злочинстава. Немилосрдно траћење своје залихе енергије у добу адолесценцпје п конзеквентно опадање снаге и омлитавање физичког „ја," — такође су узроци флуктуацнје између активностн п глупавости, што такођер образује један случај у овом добу разних контраста. Новећанп облик срца и дирање церебралних центара (средишта сиве мождане коре) пре него што су активни, наравно да мора повећати поље дечијег пнтересовања и побудитн у њему изобиљне тенденцнје за актнвност. Јакн осећаји (чувства или емоције) час у овом, час у оном правцу врло су карактеристични. У том добу нарочпто се огледа променљивост и претерано сликање будућнх амбиција и пада. Животи најславнијих васпитних реформатора показују ову промепљиву, али јако групнсану тепденцију за активношћу, час у правцу физичком, час у духовном, час у нравцу практичком, час у правцу рафлективном. Помислите само на Песталоција, Русо-а, Коменског и друге педагошке великане! Извештаји младежи показују овај фантастички живот, фаза, која је тако својствена добу адолесцеиције. Контраст између правог н пдејалиог живота неопходно наводи дете да жели радити по свом рођеном искуству. С тогаи она љубав за лутањем, за бегањем од школе и воља за самоћу — све су то преставнпци новог живота, који су се у детету побудили са променама његова доба. По свој прилици да од тог истог узрока долази и онај деч.јп видљиви нехај за дужности тога доба. То не мора значитн да дете па ништа ие пазн II да му је све свеједно; то значи да је ново и широко поље знања сцена његовог правог интересовања н духовне делатности. И конзеквентно старо се губи испред светлости овог ширег, новијег и. интензивнијег живота. УШ. Гледиште оних, који заступају исто женско образовање као и у дечака, исте