Школски гласник

Б|>. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 170.

шпортове и облике физичког веџбања, — то је гледиште тешко оправдати са физијолошким променама, што еејављају у добу пубертета. Најперфектније развиће са становишта материнства, зпачи ићн у сусрет специјалној потешкоћи, што може да за собом повуче и сам поремећај. Онде где се много јаши на сексуалној равноправности тре.ба енергнчно подићн глас нротив тога. Озбиљни ефекти умора и наиора после пубертета ствари су, о којима се може сваки уверити. Количина физичког веџбања ког узимају девојчице, може се с друге страие врло лако ограничити. Умерено веџбање треба да је и овде правило. Изрека мудраца: „У свим стварима и пословима треба знати меру!" — такорекућ је тоцило па коме се оштрина иожа најзад опроба. Тенденцпја некојпх. девојчица — услед недостатка амбнццје и идејала да себе учине или да буду прекобројна створења без копкретних дужности, врло је озбиљне иарави. Осим етичке стране оваке егзистенције, његов патолошки, болесни егоизам брзо долази до незадовољства, а евентуално и до болести. Кад би имали једап идејал онда пишта не би требало, до ли оне, који су иепосредно око нас, учипити сретнијима за нашу егзистенцију; то би дало смисао за живот н појачало и дух и тело. Дечак би опет требао да име варијетет праваца за нздавање своје енергије. Његов ентузијазам у основној школи и у средњим заводима, његове својствене „мупшце", — све то треба да решпектујемо, као његове амбиције н немирноћу Ои осећа тежњу да скаче, да сејако не напреже, јер је то за одраслог човека. Уморност и напрезање, које тако јако делује на девојчнце, за дечака може да не значи богзна какву потешкоћу. Куд и камо је опасније по њега, ако мора да сузбије своје природне тежње за активношћу његове прпроде, па била та активност физичке или нсихичке природе. IX. Да завршнм. Растење, ма и рапидно нп У једном времену не може тако лако закржљавити као у доба адолесценције.

Важна питања настају :• Да ли дете има васпитне н здраве активности, које ће послужити као спасоносни вентили за његову енергију ? Да ли има оио амбицнје н идејале, којима се може иосветитн'? Да ли оно има штетне тенденције, од којих се мора спасти управљајућп правац његове акције ка освежавањима или озбиљним тежњама, које не побуђују само пнтересовање, већ апелују на његову впшу природу? Овде морамо стати с даљњим расправљањем тог тако важиог доба — доба, које је врло важно по нас васпитаче и учитеље. Ови су редови написани више иопуларпо — за ширу читалачку публику. Ко се мало више интересује о овоме — ено му неколико мојнх стручнијих и детаљнијих радња: Растење и васиктање (Просветни Гласник, 1908.). Физијолошка основица васпитања (Шс1. 1907.) Ссксуалне разлике у светлости нове антропологије и експерименталпе пснхологије (Учптељ, 1904.) Лроблем коедукације у светлости експериментално — статистичког испитпвања (КавЈатпЈ Ује «1пк, 1908). АнтроПометријска и психо-физичка мерсња ђака (Просветни Гласник, 1908.( Мешоде и резултаШи некојих педолошких испитивања (Наставнпк, 1908.) Проучавање вашингтонских ђака (Ха8*ауш Ујевшк, 1908.) Тјелесно растење дјеце (Харгес1ак 1908.) Педагошко - дидактички проблеми у светлости физиологије, бпјологпје и експерименталне пснхологнје (Нови Васпптач, 1908.) Чланци из Експерименталне Псдагогије" (Школски Одјек 1904—1906.) 0 тогућносто сист^деатског васпатања. — Бг. 1тге ЗапЛог. III. Школа. Од увек је било, да је школа морала да образује, васпнтање је вршпла поро-