Школски гласник

Стр. 195.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Вр. 11

Друштввно стањв на крају школбке 1010 11. године

било јв овоко: и м а њ е: 1. Готовина од 30. јуна 1911. године . . . 1159.01 К 2. Опрема и намештај по одбитку 10 0 / о . 4050 — „ 3. Дуг чланова оенивача 1734.30 „ 4. Дуг чланова потпомагача 1437.— „ Дуг питомаца из школеке 1908—1909. г. 115.— „ 6. Дуг питомаца из школеке 1909—1910. г, 562.— „ 7. Дуг питомаца ив школеке г. 1910—1911. 529.— „ 8. Кућа у Новом Саду 2200! 0— „ 9. 21* ком. деоница г Натошевић" учит. д. д. по 50 К • 1050.— „ 10. Дар г. Иеидора Опаеојевића, јеромонаха Привине Главе 5000.— „

Свега 235626-31 К д у г: 1. Централном Кредитном Заводу у Н Саду 70.000.— К 2. Фонд дра Натошевића е каматом . . . 4.909.08 „

Свега 74 90')'08 К рекапитулација: Имање 235626 31 К Дуг 74909 08 „ Чисто имање 160717'23 „ * Од ових деоница 3 ко.мада су •иоклон Александра и Марије Еоњовића из Бач-Брестовца и 4 ко.чада поклон КосШе Драгосавца. учитеља из Кусоња у сиомеи свом пок. оцу Драгосаву и пок. матерп Анђелија,. Конгрес словенсног учитељства у Кракову, који је бно заказан прошле годпне, одржаће се о. г. од 21—25. јула у Кракову, са овпм ирограмом: У петак 21. јула, дочек гостију и пријатељско вече; у суботу 22. јула у пола 8 УЈУ Т Р° одборска седница Савеза, а у 9 с. пленарна седница Савеза са овим редом: Отварање конгреса. Избор почасних председника и перовођа. Примање дневног реда. Ноздрави изасланика. Преглед народне школе у Аустрији а) данашње (Др. Хенрик Канарек) б.) у прошлости (Јос. Улехла). Нацрт службене ■прагматике за учнтеље народних школа (Карол Костелецки). Затварање седннце. — У 1 сах. ио подне заједнички ручак. У 3 сах. рад у секцијама, у иола 8 у вече народна опера „Халка" у варошком позоришту. У недељу 23. јула, од 8-10 сах. пре нодне наставак рада у секцнјама. У 10 сах. друга пленарна седница Савезовог одбора, којаће расправљати

о рефератима и резолуцнјама израђеним у секцијама о 6 п 7. тачцп (преглед нар. школе и прагматике). По подне разгледање места и излет у Окоћим. У понедељак 24. јула, даље разгледање Кракова, његових споменика изложбе и излет на врх Кошћушков до Вјеличке н до Закопана у Татрп. У уторак 25. јула излет до Закопана у Татри.

Из праксе. Кеко сам учио једнога аналфабету, човека од 30 година. А читање је још непрекпдно игпло на слогове. Моје је пеобориво мишљење, да је читање на слогове основ правилном и лепом течном читању. И то пе само да мислим код почетпих малих чптача, већ ево и код одраслих људи. Само се читањем па слогове, постиже добро п правилно читање. Али ппак, кад сам видео по неки пут, да би мој ђак често да имитпра мене, чувши ме понекад брже чнтати, ја сам га пуштао, док на послетку није сам дошао до уверења, данеиде код њега још читање речи на једанпут, већ само на слогове. Не могу, господине да ирикуиим код дужих речи сва слова да пх уједаред прочитам. Ја ћу још само на слогове лакше ми је. . . Само, брате, на слогове. До ирочитања целнх речи ћеш тек после увеџбавања у слоговпма лоћи. За то иемој читатн одмах целе рећи. Полако и пажљиво, како тп кажем, пак ћеш жељу оила тек брзо ностићи. II тако је он и чипио. Читао је са свим лепо и правилио на слогове, да га је било милина слушатп. Тако сам исцрпно свршио цео букварскп део ове почетнпце. Н тај ђак је био папредннји у читању и писању. Знао је потпуно добро како треба у читању владати са интерпункцијом. За то је пазио на запете п тачке, никад не би претрчао. Упознао се и са знаком питања, као што сам већ напред рекао. Научио сам га, шта је чланак читаначки п шта се зове натпнс. На пропису је ппсао преписујући пз књиге нисане и штампане нредмете и ппсао је напамет. Испричао ми је нпр. што год, што зна и онда је то предамном нисао. Сваку реч ми је напред рекао и онда написао. Тако је ишло све до