Школски гласник

Вр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 196.

краја. Потпуно је савладао све тако, да је врло ретко писао по две речи уједно. Читао је пак тако, као одприлнке врло добар првошколац, који је до краја годипе иаучио лепо и правилно савлађивати све техничке тешкоће у читању. А то је не само њему било мило, већ и ја сам био потпуно задовољан. Осећао сам пуно радости, што сам умно слепа, а телесно потпуно здрава човека пзвео из таме на свелост те као оно хришћански први п највећи учитељ богочовек Исус, отворио му очи и он не знаде од веље радости, како да ми се захвали. Но хвалу на страну,. а сад да пођемо даље. VI. Када сам видео толпки успех, за тако кратко време, те да иде сад већ и писање и чнтање са свим добро, држао сам, да је мој главни задатак, око учења мога ђака Свешозара Стојковића, у вештини читаља и писања, коначио свршеи, Јер даље, да буде поступно вешт у течном читању н писању и да у обе те вештиие дође и до свестране окретности, треба му самојош непрекидно веџбање. Тако сам му сад само п говорио. На то сам га и упућивао. Казао сам му, да ни једнога дана не пропустн без веџбања. Ни један дан без црте п он ће убрзо бити у свему тако вичан п вешт као п да јеучио из детињства. А сад још да му покажем п да га упутим у писање обичних, ириватних писама, која су човеку потребна. У иисање писама сам га увео овако : Казао сам му и показао њихов облик и какву треба садржину да имају. Пошто сам с њиме обрадио једно тако обично нисмо, задавао сам му, да код куће и сам напише слично. Истакао сам с њпме градиво, које би требало писмо да обухватн и он га је код куће иисао и мени доносио на увид. Онда сам захтевао да и мени напшне једно ппсмо, али сам н ту истакао с њиме градиво и он ми га је одиста и написао, без да сам га био још упутио у писање писама, оригинално је но својој садржини и по своме облику. Са свим онако обнчно једно ратарско писмо, како нх они уопште пшпу. И то писмо чувам, да могу увек заннтересовашша показатп, штаје научио један аналфабета, човек од 30 година за 12 дана. Он ми и данас још пише, сећајући се на дневе, у којима га је често зној

подухваћао и у којима је шта пута под уздахом рекао: Ала је — господине — наука тешка. То нисам знао!.... Па и ако сам држао, да је моја миспја са учењем читања п писања окончана, ја сам ппак био с њнме и даље сваки дан забављен поред другог рада, који самуинтересу његову даље предузео. За то сам после великпх слова, прешао и на Букварску читанчицу. Ни овде нисам ништа особитог смишљао, како да и то мој ђак прочпта. Предузимао сам предмете редом, како су у читанчици. Једино сам га упозорио на разлику чланака у прози и на оне у песми. И тако је он за 4 дана, односно часа ишчитао и чнтанку. И када сам се обазрео, на све време утрошено довде, на обуку мога аналфабете, видео сам да смо са 20. даном свршили цео Милићев Буквар од 101 стране, алп и читање са писањем тнме потпуно псцрпели, да сам га уз потстнцање на даљн рад пустио, да се у томе креће без моје непосредне помоћи. А 20 дана односно часова рада, остаће нам у живој успомени! А сад даље, па и да завршим. VII. Други рад, који сам још са њиме предузео, бпо је рачун. Још кад је изјавио жељу за читањем, кукао је и за пиеменим рачуном како сам напред рекао. II ја, да га задовољнм п управо да видим, шта могу и из рачуна с њиме урадити, ја сам на тај предмет прешао већ осмог часа са читањем кад сам био. Онда ми је главно било читање те сам рачун полак.о и узгред предузпмао, рачунајућн већ унапред, кад свршнм читање, оида ће ми оно бити узгредно, а рачун главпо. Тако сам дакле н чинно. Већ осми дап сам отпочео с њиме п рачун. Нпје ми баш лако пало. Та почетак није био лак, а даље што се ишло, изгледало је све теже. Но ппак рекох: Одлучно само напред, па да видимо, шта се може и ту са једннм аналфабетом постићи. II отпочео сам тамо рад, где сам стао још кад је читање учио. Сам почетак осмога дана био је овакн: Чуо сам већ од њега, како тргује по Србнји. То ми је дало повода мислитп, да свакако мора нешто знатн п рачунати, Јер тек, без бар основног знања у рачуиу, пе би се смео упуштати у такове авантуре. А и он ми је сам говорио, да нешто зна. Но то ми све