Школски гласник

Бр. 11.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 200.

управитеља срп. учитељске школе. Ако је Терзину што иеираво у мојим дндактичким шкрнптама, нека нх прокритпкује јавно гдегод хоће, а о њима у овом његовом одговору просто нема места. И то је један знак Терзиновог шепртљанства и исправности. 4. Не ћу да се осврћем на Терзинове алузије на мој положај у Амерпцп. Оп нма појма о овдашњим приликама као и о дидактнци. Ако је баш делија и хоће још јефтинпје „славе" него што је постигао у Европп од како се растао са својом Адом, препоручићу му, драге воље, адресе некојих овдашњих Срба, Хрвата и Словенаца, који су у Европи постали доктори филозофпје и ирава, грмили с'а гимназијске катедре, дошлп амо са добрим зиањем енглеског језика, — па сад овде перу суђе у хотелима или се у фраку врте по келнерају. Тако исто немарим ни за Терзинову јеткост што мене н мог прнјатеља из Европе чика да напишемо што боље. Терзин заборавља да сам ја само критичар у читавој овој „полемнцп", а од њега нпсам тражио да мн каже шта ћу, како ћу и када ћу писати о дидактици. И онда зашто уплетање лпчности г. Б. Борђошког. Ваљда Т. мпсли да је оп онај мој „пријатељ из Европе" којн ме опомиње на Терзинове полемичке куриозитете. II овде искрепо велнм, да г. Божидар Борђошки није писао опо писмо, које сам цнтнрао у прошлом чланку о Терзину. Ако је и то од какве велике важпости, то писмо н тај пасус ја сам увек ириправан изнети на јавност или часној групп људи. Г. Борђошкп није ми никада лоше говорио о Терзину, и ја га познајем само као човека исправппјег, искренијег и спремнијег од једног Терзина. И ако г. Борђошкп пема рафинирано држање, он зацело неће никада посриутн у рафнннране „одговоре" и „полемике" као што је случај са колегом му Терзиним. Сретан сам и пресретан што сам далеко удаљен од таког човека. И још неки новосадски лист има образа да ме пнта: „ ТУагит гп Аге ЈРете зсћи>ег{'еп?". Зар не за то: \'УеИ (Јле ЈУаке зо \>екапп1 Гз1 . . . 5. И сам видим да се далеко потерало. Алн, отров се лечи отровом. Нек не мисли г. Терзнн да ће својнм рафинеријама замазати очн нашој педагошкој публици, и нек буде уверен, да ћу од сад још вигае припазити на таке красне одговоре. За сад га ево и по

трећи пут, поздрављам: II опет — на ствар г. Терзину! Др. Паја Р. Радосављевић А т еш ТогЈс ТЈпшегзИу

Ог. 1дпја1 Вокиг, 1)%е Епкогскекшд <1ег зегИзсћ — паИопаЈеп коп/еззГопеИеп Уо1к$8сћи1еп ип& ВИФшијзапз(аИеп /иг Већгег гтс1 Већгеггпеп гп IЈпдагп итт КгоаИеп-81а^отеп гоп 1848—1906. 1паи§11га1-Б1В8ег{а*ш11 гиг Ег1ап§ип& Дег Бок(ог\\ т игс1е (Јег егб1еп ВекИоп (1ег ћоћеп р1и1о8орћ18сћеп Гаки1(а1 (1ег 11п1уег81(а4 2иг1с11. ОепећшЈ^к аиГ Ап(га§ <1ег Неггеп РгоГебвогеп : 1)г. рћИ. е(. те(1. 8(бгп'и»- ипс! 1)г. рћИ. Меуег уоп Кпопаи. Кеи8а(г ; Висћ(1гиекеге1 с1ег Еећгег-АсИеп-СебеИвећаЛ (обсћемКбсћ," 1911. стр. УШ.-}-133. У напред велим да нисам компетентан стручпо оценитп ову лепу докторску дисертацију г. Др. ИгњаШа Бокура. Али н ако је овај рад далеко од мог поља истраживања, ипак као члаи читалачке публике нмам ираво да искажем свој утпсак што га добих ирелиставајућп овај најновпјп приложак нашој хисторијској недагогији. У првом реду, мени је особито мило што је Др. Бокур изабрао оваку тезу. Нека впде гордп Немцн да п мп на међи илп јогп боље речено усред страиих држава и туђпх нацијоналних тежња знадемо да се концентригаемо н да очувамо своје народне просветне пдеале, међу које спада и срп. прав. нар. конфесијонална гакола. Тешки су данп срп. нар. школа у Маџарској н Хрватској. Маџарн подстакнути немачким смицалицама пе дају папрсд нашој школској аутономији, многи Хрвати у краљевини Хрватској н Славонијп опет дотле дотерагае у своме слепнлу да срп. автономну гаколу сматрају као погнбељ за хрватску народну идеју и „посрбљивање." Не жалимо што нас немилице потискују опп којн су туђа кост али нам је жао и прежао кад видимо неку браћу Хрвате како нам попреко гледају свакп папреднп корак које паше народне аутономне школе, па настоје да угњече и оно гато имамо, а овамо се сваким даном дпжу стране гаколе, у којима није наставни језик наш пародни — српски или хрватски. Толики срп. православни народ у Хрватској п Славонији п тако мало српских народпих гакола! Некада је нага китњастн Срем био пун сриским вер. школама, али данас их је тешко п на прсте избројати.