Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 204.

рове, али пије сталешки органпзовано на основу закона о удружпвањжу као код нас. Прошле годпне у повембру одржала се у Новом Саду конферепција (збор) учитељства целе митрополије карловачке; ту је било истакпуто, да је основ организацији добра сталешкаштампа, иједногласно јеодлучено, да оргапом свег српског учитељства у митрополији буде „Школски Гласник" који је до сад издавао с велпки.ч жртвама колега Ђока Михајловић, учитељ у Новом Саду. Извршни одбор митрополијског збора устаповиоје сада сваком учитељу као обвезу, да уплаћује у среску благајницу 8 К у два годишња рока, а зато ће добити сваки члан „Школ, Гласиик" и друга штампана издања, .брошуре, предавања н др. из методичко-педагошког круга. „Школ. Гласпик" ће тако бити збринуг материјално, и буде ли тако добро вођен даље као што га је до сад водио његов епергнчки оснивач и уредник колега Ђока Мпхајловић, подићи ће и оснажити сталешку свест у свем српском учптељству, у чему му желпмо најлепше успехе из пуна срца." — Тако ппшу Чесп о нашим приликама и о „Шк. Гласнпку." Мп смо већ витпе пута читали у чешкој педагошкој штампи оваких похвалнпх речи о „Шк. Гласнику," али их пнсмо доносили (нако то чине веома угледни и странп а и иаши лпстови) да не изгледа као хвалисање. И сад не бн ово донелп, да није недавно неки намештени доипсник „Заставин" пишући о раду вел. бечкеречког среског учнт, збора покушао да угодн својим умним туторима, те да се мало баци блатом па „Шк. Гласник," тек после таког „паметног" поступка, доносимо ово мишљење о „Школ. Гласпику" да га тај „духовити" дописник упоредн са својпм „меродавннм" мшиљењем и после тога бар у себи одлучи чије је мишљење о „Шк. Гласннку" претежније. „Сваки разуман учитељ мора бити напредан" — рекао је школ. саветник проф. Др. Фр. Набелек у свом кандидатском говору у Бистрици под Хостинем 7. маја 1911. год. Умировљен. Госп. Исак Томић многогодипшњи заслужнп учитељ Сомборски, који је спадао у рЂд пајбољих практ. методичара нашпх, — од 1. јуна о. г. ступио је у заслужени мир са 2200 кр. годишње мировине. Поводом тим, на предлог кр. држ. надзорннштва, бачке жупаннје, впс. кр. угарско

Министарство просвете као многогодишњем просветном раденику, издало му је писмено призпање и иохвалу у знак онога рада, па коме је као просветни раденик увек са најбољим успехом делао више од 40 година. Госп. Томић је свагда био свестан своје сталешке солидарности, па је као такав увек стојао у редовима просветних раденика, који су се борилп за напреднија пачела основне паставе, како у унутарњем, тако исто и спољашњем жнвоту њеном, н ако је знао, да пеће уживати плодове — постигнутог успеха пз те борбе — али се борио, да бар млађи нараштај нашег учитељства у данас тешкпм временима, дође до лакшег сталешког положаја свог. Праштајућп се са госп. Томићем, који је из редова активнпх учнтеља стулпо узаслужни мир, желимо му да плодове заслуженог мира, ужива до најширих гриница човечијег живота, те да и као умировљени иросветни раденпк пе заборави па своје другове, који се данас боре, да начела основне иаставе иоложе на здравију и напреднију основу, од које би паш напаћенп и заведеип народ пајвише користп имао. — н. После 30 година. У среду 15. јуна састалп се у Сомбору учптељи, који су пре 30 година свршпли учит. школу. На окупу су били: Мита Ђорђевић, из Н. Сада Коста Драгосавац, из Кусоња, Нпк. Јовановић из Инђије, Мил. Настпћ пз Сентомаша, Ст. Нађвински из В. С. Мпклуша, Мплан Иоповић из Будимаца, Ђока Лазаревић из Павлиша, Коста Дражић н Младен Поповић из Бечеја, Друговп којп се пре 30 годјина разиђоше пз школе као свежи младићи, састадоше се па старом огњишту своме, да прелпстају књиге свога живота н рада у њему и да освеже успомене на оно сретно ђачко доба, које је кииело бујношћу п свежином, пе знајући за ону тешку збиљу, којом се у 30 годишњем дугом низу година запловило после веселих ђачких дапа. Састанакје био срдачан, братски, праћен пажњом и поштовањем сомборског грађанства и учнтељства са свих српских завода. Желимо друговима да и 50 годишњп састаиак у пуном броју дочекају! Чешка Школска Матица има 79 основипх школа са 176 разреда и 6968, деце 66 чувалиштаса 4371 дететом, 1 средњу н 1 грађанску школу За издржавање тих школа треба јој годишње 617.000 К. 3000 ђака релеговано. Руски министар просвете наредио је, да се свп ђаци којп су започели своје науке 1905—1906., а до сад пх пису довршили, релегију. Том наредбом страдаће «3000 ђака.