Школски гласник

Стр. 18?.

користи него онда, кад је бпло партизански измећар настраннх партија и ћудљивих вођа са болесним личним амбицијама. Оваком препорођају српског народног учитељства од срца се може радовати сваки поштен и прави Србин, свакп културан човек. А некултурност ћемо већ гледати да на сваком кораку лечимо и таманимо, као и снаки други коров који смета свежини и напретку сваког племенитог с&да. М.

Школа рада. по немачком Ђорјјв Петровнћ срп. пар. учит. Мој предговор. Сваки школски раденик код нас, који иоле размишља о данашњој срп. нар. основној школи, о градиву у наставној основи, о методским поступцима, о успеху и трајности обрађеног градива, морао је доћи до сасвим умесног закључка, да је набацано силно градиво, које не одговара у великој мери ступњу детињег умног развитка. Методски поступак неодређен и разноврстан. Обрађено градпво не остане трајно у дечијем намтењу, него га деца брзо забораве, тако, да оно, што је обрађивао пре два, три месеца тако се заборави, као-да се никада нијениучило. То нам најбоље доказује искуство: после одмора од 10—14 дана, а нарочито велики школски одмор, а још већма примећују то они учитељи, који имају да раде у поновним или недељним школама. — Често ћете чути тужбе: „Све се заборавило, деца скоро ништа не знају." Када сада узмемо у обзир огромно градиво, које ми имамо да радимо још и на мађарском језнку — онда је збрка готова. Сиетем не ваља у нашој основној школи, п догод не исти из основе не промене и не постави на савремену, напредну и здраву основу, догод се школа не реорганпзује, наставна основа из темеља не измене, несавремено не избаци из ње, а ново и напредно не унесе, наша школа дотле не да неће напредовати, непо ће у будуће све већма назадовати, рад

учитељев биваће све тежи а неуспех све јачп. - Том назатку српске нар. основне школе има много узрока. Бирократизам у администрацији, немање довољно средстава за развитак школства од горе до доле и у опште иезгодно стање нашнх просветних прилика. — Ко се бави модерном педагошком књижевиогаћу, нанредним гаколскпм пдејама, тај зна, да су на том пољу Немци и њпхови школски људи врло иапреднн, па чак и оно, што су од других народа присвојили — и то су унапредили и усавргаили. Разграната и богата педагогака књижевност бавн се свима гранама хигијене, педагогије, методике и др. и међу раденицима свију тих грана данас заузнма једно од највиднијих места минхенски гаколски саветник Ћорђе Еершемштајнер. Он је апостол идеја Песталоцијевих н Фреблових, које су се пре криво схватиле. Стога је Кергаенштајнер узео себи за задатак, да идеје и смисао идеја поменутих школских великана шири, тумачи и у дело приведе. Он то чнни у раеним часописима, на јавним зборовима, а основне школе у Минхену служе за пример његових идеја, које се по целој Немачкој шире и напредају. Оп те своје идеје шири под именом „Школа рада", оне су захватиле сво напредно немачко учитељство, те је учитељско удружење у Лајпцигу прихватило све што Кершеиштајнер исповеда, у своје школе унело његове идеје и издало је једно педагошко дело под насловом „Б^е АгћеИз§сћи1е" (Школа рада). То дело сам прерадио на српски и упозоравам сваког чптаоца, да га озбиљно проучи, јер је важно, доста комплицирано и захтева озбиљну штудију. У овом питању постоји данас већ читава литература, оно још ннје на чисто изведено. Оно се кристализује, мисли се мењају, и наскоро ће наступити време, када ће немачко учитељство бити на чисто са тим питањем и донети општа начела, која неће моћи остати неопажена ни код нас, јерје овдеу питању пова фаза напредне школе.