Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 188.

"^ВОД. Данашњу школу називамо ми хрђавим изразом „Школа учеља". То чинимо мање у похвалном, него више у смислу прекора. Тим изразом треба да се нагласи јак формалан рад, који често замара ум, у место да се употреби у истој мерн свака стихија, која снажи и развпја ум. II ако морамо признатп вредност, коју нам даје данашња школа, ипак се мора нагласити, да свеукупан успех наше осиовне школе не одговара труду п времепу, које утроше како учитељи, тако и ученици и да се силна снага бескорнсно прохарчи. Неуспех школе учења на пољу градива и развијања ума доказале су нам нрошле године, о чему се озбиљно говорило, што заслужује велику пажњу. Да споменемо само једну чињеницу. Минхенски школски саветник Кершенштајнер вели у једном чланку „Рас1а§о§\ КеГогт" из 1904. год.: „У немачкој царевини има мало л>уди, који имају јасну слику о успесима и бризи наших вредпих учитеља, које су они утрошили у просветан рад. Код пас у Баварској можемо да се уверимо о томе при завршиим испитима недел.пе школе. После седмогодишњег свакодневног школског учења и завршних испита, дакле по навршеној 13. години, наступа педељпа школа, која траје до навршене 16. године — и тада се држе. завршни испити где можемо дубље да расматрамо. Овде је успех — што се тиче зиања — управо иоражавајући. Главе оппх ученика, које су нз осиовне школе понеле лепог знања — при 16 годишњој ревизији, изгледају као нразни котловн од бакра. Довољно беше три годиие практична живота који је све порушио. Када сам при завршним Испитима приметио ту противиост, када сам видео, како су најбоље учитељске снаге са болом у души и жалошћу помишљале иа нестале плодове свога рада, за који заложише свој живот тада сам за извесно знао, даје свестрано образовање, или боље рећи, рад наше основне школе са тежњом са богатим зпањем — данаидски рад." 0 школи је дапас опште митл,еп>е ;

овако не може нћи даље, морају наступити промене. Само сада наступа иитање како? Има један лак начин, а то је критиковање. Истина, критике мора бити; она сама, својим открићима има утицаја и може да пасосвестп и упути на бољи правац. Али критика може и анархизам да створи, па и реакцију. Школа, као једна велика установа, пуна одговорностн, не сме служити за пољепедагошких заблуда. * Упоредо са критиком треба свакако оцењиватп и питање побољшавања. На тај начин ћемо уз примењивање старога доћи на пут постепеног прелажења на боље. Нова школа мора се препородити пз старе школе; само се морамо бринути да нас преинаке пе одведу унатраг. Зато је потребно, да поставимо велике циљеве, у теорцји да покренемо ндеје за преинаке у целини и о њима да расправљамо. Само када знамо целипу иаше будуће градње -— испашће целисходно п корисно наше прве предградње. За цнљ моментаног напретка, морамо себи поставити појединостн и трудитн се, да се оне остваре. Овде долазеу питање и материјалне жртве, које играју велику улогу у иашој школи. Да би се у школн опажао нанредак и посматрали утицаји рада, потребне су нам установе за покушаје, које нам дају сигурност за напредак. Чудновато је, да се оваки нокушајн чине на свима културннм гранама, само се за школу ие употребљавају, вредност њнхова се ие цени, пнти у обзир узима. Тим је радоснија та иојава, што је варош Цирих својпмучитељима дала све могућности за истраживања н покушаје. Псто је тако радосна појава н то, што су саксоиски учитељи у својим основним захтевима за нов школскн закон ставили и ову жељу: „Закон треба да даде могућност дограђивању школства п његове препнаке. Нарочито се мора дати могућност, да се педагошка питања свестраним покушајима расветле, стога се имају оснивати разреди за покушаје." Општи назив жеља за реформисањем осповие школе јесте школа рада. Овај иазпв пије пов. Он је пграо важпу уло- «