Школски гласник

г>р. 11.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 192.

виде, што данас треба видети. Нека виде утврђене, чврсте зграде старих и данас добрих установа, које и они треба да утврђују; али нека виде и збрку, из које може бити да баш они треба да нађу пут којим ће се изаћи на чистину. Размишљање о васпитању то поставља, јер хоће да служи напретку. Средња школа не уме ваљано да задоста учини тој жељи. На остале школе се, са тог гледишта, да им оцртам њихова јавно - васпитна стања, нећу осврнути. Стручне школе не можемо сматрати за васпитне заводе; овде пак не спомењене мушке п женске школе отприлике би потврдиле резултат који смо овде изнели. Лако се даје разумети, да нпр. у мушкој грађанској школн, и уопште у женској школн поједиин фактори нису у тој сразмери, као у средњошколском васпитању. Досадашња разлагања доводе нас до тога резултата, да се у школн, нарочито пак у средњој школи, основни захтеви педагогике не ефектуирају. Пошто бп пак школско васпитање, дакле спстематнчиост јавне наставе, баш само њихово испуњавање могло да осигура: тај сада добивени резултат то значи, да школа не уме да иравилно иде циљу, што га је педагогика истакла пошто, нема у безусловној властн кораке којп бп је у томе помагали. Када смо то установили, видимо и то, да су живот и школа једно другом странп, пошто се у школи не може да ефектуира педагогика. Дакле школа не може задоста да учини захтевима живота који напредује, па ни онда, кад јој за то даде начелну основу теорија педагогнје. Сада је пак настало питање, шта би могло да даде иачииа педагогици за ефектуирање њено, које су услови тога, да бп јавно васпитање могло свесно, по утврђеном плану, дакле систематски да тече ? (Наставиће ее).

„Од ерију незадовољника, незадовољан ваепитач је најнееретнији." Ро1ак

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српске омладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Ирота Бранковић држи, да је то много 10 месеци особито за сеоску општину због рада, иа после Духова неможе још нико натерати, да децу редовно у школу шаљу. Навађа пример код протестаната и у мађарском законику где је одређено за вароши девет а за села осам месеци, зато би и он предложио, да место „46 недеља" дође за варошке општине 9 а за сеоске 8 месеци." Др. Касапиновић: Брига г. проте нема места, јер се побринуло, да се у време рада може неки одмор дати. Прота Бранковић : То не пскључује мој предлог, јер бадава је то господо, донети непрактпчан закон, кад га неће нико испуњавати зато ја остајем прн том предлогу, а за то време одмора, нека се држе недељне школе. Панта Поповић прпхваћа предлог проте Вранковића јер је и сам учитељ био. Он дрлш да је то илузорпо н непрактпчно, што ће управа за време радова датп неки одмор јер тај одмор траје 5—10 дана а зна да у Бачкој, ако је испит после Духова, дешавало се, да је испитпи комесар долазио на испит, па пашао самог учитеља или још двоје троје деце. Ст. В. Поповић говорио би о тој ствари, али да пе троши времена одустаје од речи. Исидор Павловић : То би много бпло одмор од 3 - 4 месеца особито кад деца уче читати и писати (један глас: Лети се неучи, него само зими). Прота Милутиновић : Оно је практично, што видимо и код других парода да чини (Иса Павловић: оида би могли и шћгШлШе* папин примити). Др. Св. Касапиновић опомиње на пословник. Исидор Павловић : Дебата се није свршнла. Васа Ђурђевић : Пошто сам дао исиравак морам говорнти, ја сам за 10 месеци; што г. Панта Поповпћ велп, да је у иас фактично тако, да деца у време радова пе долазе у школу, то ми неможемо узетп за мерило; ако буде већи одмор, још мање ће ићи: зато паредимо мањи одмор. Стеван В. Поповић прпхваћа псправак Ђурђевпћа, да се каже „10 месеци" и ириметбу саборског одбора, да се реч „од преображења" изостави. Лредседник: Која господа примају редакцију школског одбора, пека нзволе устати. (Нико)' — Која господа примају редакцију саборског одбора, нека нзволе устатп. (Прима се.)