Школски гласник

Стр. 252.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСОИК

Бр. 14.

На гласању прпма се § 63. по редакцији шк. одбора. Известнлац Ст. В. Поповић чпта § 64. „Сваки може своје дете дати учптп и прпватно или га сам учити или приватњу школу и васпиталиште за туђу децу отворитп и то не само, да их учи основним, но н вишим наукама, ако на то добије допуштење од надлежне шк. власти: но свакп, који своје дете основним наукама ириватпо учп, мора на крају сваке две године јавном га пспиту подврћн, положивши најмање 1 ф. за свако дете у местни шк. фонд срб. нар. школе, а ако се ни после две годпне дана не покаже од тог учења довољно успеха, мора се дете у јавну основну народну школу предати. Свакп, ко хоће да отвори прпватну школу па п српску децу да учи, дужаи је по добпвеном допусту од надлежне школске власти да поднесе и сведоџбу о спосопству за учење српске деце главној управи срб. иар. школа и да приложи 4 дуката у меснп школ. фонд. У свим приватнпм школама, где се уче деца до 12 године уредовним часовпма основне школе, имају се предавати све иауке, што су овим законом прописане за основну школу, На крају шк. годнне има се држатпјавни нсппт пред изасланством срб. месног шк. одбора и у присуству окружног шк. референта п о успеху тога испита поднетп пзвештај окружном шк. одбору. Саборскп одбор предлаже, да овај иараграф изостане, и ја сам за то, јер се о томе говори у § 7. Др. Св Касапиновић: Имам још једап разлог, зашто да тај параграф изостане што се овде нормншу две сгвари: дужиост родптеља и способност оног, који.оће да заведе приватну школу а мислим, да ово последње не спада у делокруг сабора; то ко сме подизати прпватну школу, то решара државна власт. На гласању прима се иредлог сабор. одбора да § 64. изостане. Известилац Ст. В. Поповић чита § 65: „У војпим касарнама, где год се војници основним наукама уче а буде п војника срб. народности, стараће се дотични школскп одбор да се српски војннци учетим знањима у свом матерњем језику и у својој вероисповесп настављају, и постараће се за потребие учптеље катихете и прпстојне награде пм." Ово .је ствар, која спада у област скромних жеља, зато се придружујем предлогу сабор. одбора, да овај § изостане. Др. Св. Касапиновић: И ја држим, да у законик школскп немогу р1а ДеиДепа доћн. Овом параграфу нема места. Прнма се предлог саборског одбора, да § 65 изостане. Известилац Ст. В. Поповић чита § 66.: „Трошкове око нодизања, пздржавања п ра-

шпрпвања школе, дужна је подмнрпти школска општина из својпх ностојећих школскнх фондова, прпхода, школског имања, потпоре црквене општпне, даровања и завештања." Овде би пмао прпметптп да отиада ово : „Школска општина" почем је усвојено, да нема разлике, иего нека се ставн: „црквена школска општина", апотом изостаје и оно „школског пмања, аостаје само „нмања." Димић предлаже, да се и овај § пзостави јер ће о том говорити § 74., па се то може п иа § 74. додати. Ст. В. Поповић: Немогу замислптп, да овај параграф може тамо доћи, јер се те материјалне ствари морају иормирати. Димић: У § 69. п 70. нормира се све, дакле може изостати. Ст. В. Поповић : Закоп мора бнтп јасан. Прота Бранковић: Ја сам за то, да остане овако, јер овај параграф не алтерира ни најмање § 74. Оно је последњп случај (иШтпт ге1ио-1пт). — Прпма се § 66. по редакцпјп школ. одбора са исправком Ст. В. Ноповића да се место „школска онштина" н место „школског имања" само „пмања" ставп. Известилац Ст. В. Поповић чпта § 67. : „У општпнама, где учитељи плате н остале користи из касе плп других нзвора политичких општпна уживају, уживаће то ове и одсад од полптичне општнне, док тај терет политичпнх општина н према школама другпх вероисповести не престане, а пма се па то пћи, да та давања суразмерна постаиу. Он важи п за принос полптичпе општине у смотрењу школских зданија и учитељеких станова, где п у колико такови данас постоје." И ово је ствар врло проблематнчпа, ово је пзвађено из закључака сабора од 1864—5, т. ј. из решкрипта и стоји на врло лабавом темељу, јер се вели, да ће дотле од полптнчне опћине уживати, док тај терет политична оиштнна II ирема школама другпх веропсповестп не престане сносити. (Наетавиће се).

Школа и настава. (Свршетак.) Непрекидна настава. Корист од непрекидне насшаве. а.) Пошто би деца. имала више времена за сигру у слободи, за куиање за тоцпљање, за излете и др. п пошто бн укидањем наставе после нодие,- отпао онај ироцес пзмеђу уморних жпваца п можђаног рада са радом органа за парење, то би дечје здравље било боље. Шмит-Монард, којп је у Хали иа С. нспитивао 16.000 ђака нашао је нервозу, главобол>у и несаницу: