Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 253.

1. Код ђака са подељеном наставом: код дечака просечно 16%, највише 37% код девојчпца проеечно 30% највпше 4б%'. 2. Код ђака са непрекпдном наставом: код дечака просечно 13%, највише 25% код девојчица просечно 21%, највпше 40%. И школскн лечник у Дортмунду констатовао је већа поболевања код иодељене наставе. б.) Часови у којпма је највпше дневне светлостп добро би се за наставу искорнстили. в.) Домаћн школски рад, боље би се обавио, јер би било више времена. г.) Похађање школе је уредније, јер се прешнп послови домаћи у којима бп деца помагала могу оставити за носле подне. д.) Ова могућност да деца могу бити од помоћп родитељској кућн је велпка предност. ђ.) У зиму би се заштедио огрев, јер би се школска соба само до подне употребила. У Диселдорфу је тако заштећено годпшње око 16.000 Мар. Да лн јс баш све тако, писац не може истражпвати. То бп се морало и пз других места развпдети. Ове цробитке које ћемо ниже навестп, не сматрамо за тачне и безусловно признате, наиме: е.) У Кенпгсбершком пзвештају тврди се, даје увађањем непрекидног наставног времена постао бољп запт међу децом. „Код полицпје је било мање пријава, него прошлих година. Пошто се дечји прекршаји већином догађају кад деца нду у школу или пз-школе, то бн укндање оног хода дечјег пред вече свакојако бно добптак." Ако је запт постао бољи и ако је било мање полицијских пријава, томе може битн узрок и у другом чему. Ако би било путем нереда, то учитељ може поставпти по неке редаре који ће путем пазити да буде реда. Ако је бављење дечје но сокаци опасно по њпх, то ће оно још в иттт е битп опасно свако после иодне кад деца немају школе. ж.) Деца могу после подне радомпобољшати материјалан положај роднтеља. — Сувпше с тим рачунати нема смисла, већ у интересу саме деце и школе. А и закон за заштиту децу недоиушта то. Кад погледамо добре и лоше стране подељепе и непрекидне насшаве, доћићемо до овог резултата. Свака од њих нма своје нарочите предностп и махне. Предности иепрекпдне наставе су, са оп-

штег гледишта, знатно важнпје од њених махња. С тога се она може свугде нрпменути где нема нарочитнх ириговора. Да се пресуди појединн случај веома много завпси од меснпх прилика: Позив родитеља, кад је обичај да се руча у селу, даљнна пута до школе, постоје ли впше школе у месту н какав је у томе ред у њима. Свакојако бп требало, да се пре измене наставног времена запптају за мишљење и родитељп, и поуче, али ако је већпна родитеља протпвна не изводитп снлом измену. Увађању шест часова непрекндне наставе, као што је у неколико уведено у Норвешкој и у Хамбургу п као што се за то пзјаснили надучнтељ Билхерт н школскп лечник др. Херфорд у Алтони (уз 32 седмпчна часа), писац је безусловно протпван. Противан морам битп и томе — вели Руде — кад др. Хелпах (за живч. болести) на V!. годишњој скунштини опћег немачког удружења за школ. хнгнјену, хоће да скрати како наставно време у осн. школп, тако п у доњим и средњпм ступњевима виших школа на време од у 2 9—1, дакле на 27 часова. Са тако скраћенпм временом не бн могла школа одговорпти оним захтевима које на њу полаже впши ступањ паставе. Већ н смањивање од 32 ч. на 30, пзгледа писцу врло сумњиво (6 седмичннх дана по 5 ч.) као што заступају Мплер, Лоринзер, Гнсфелдт, Хартвиг, Рајт. Тада је седмично два часа- наставе после подие, према свему омаловажавању пстога, још увек мања незгода, (према оној од 6 ч. једно за другпм, и оној у којој је смањен број часова иа 30). Према иишчеву мпшљењу неостаје нпшта друго, него да сс у I. разреду (немачки најстарпјп разред) седмично двапут узму ире иодне четпри п после подне два наставна часа (или ире подне 5, а после иодне један), а друга четирп дана пре подне 5 часова. То је 32 часа. У I!. разреду моглобп се већ пзаћи на крај са 31 седмичним часом дакле да се једио но подне узме за наставу. Где се у разреду узнма 30 пли мање наставнпх часова, отпада сасвим настава по подне, разуме се, ако број разреда не премаша "број учитеља. А ако у пекој школн са 12 разреда има само 10 учитеља, тада расиоред часова не монге пзаћи на рачун без иаставе по подне. Литература: МиПег, В1е ип^е^еШе Пп1егНсћ<агеН;, ВегНп, 1902. Сгегс1е8 & Нбс1е1 ',20 т.