Школски гласник

Вр. 14.

1ИК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 245.

моћ трећи. Зар би Французи тако лако дошли у Фез, да нм врата ннје отворило само грађанетво п војска султанова ! ? Зар бп га заузимали, да један део Мароканаца то не желн? Или бар не би тако лако. Немачка тражи господарске олакшице, значи: Да може своје трговачке производе продавати по своме ћефу, дакле, да Мароко храни хиљаде немачких трговаца и њихове породпце и раднике. Нае у Арстроугарској има много народности. Па и међу нама пламтн културна борба, па: Ко јачи, тај квачи. Значи: Ко је културнији, паметнији, умешиији, томе је добро. Па коме је опет најбоље? Немцимаи Јеврејима као најкултурнијима. Али браћа Чеси, већ ухватише Немце за перчин те им грмиуше: „ Фрајнд, и ми илшмо уста и. трбух. Наша мука нама треба и нашој деци. Нисмо више вољни да селимо у Америку, а Шидасе башкариш на нашим њивама. Културни смо. Значи: У кући нам влада чисшоћа, добро једемо, пијемо, али умерено, те се и множимо, а здрави смо као дренови, те нам, синовче, доста треба. Ми нисмо ради да једемо у већини киселицу и живимо којекако као наша браћа Срби и Хрвати, а ши да се сладиш нашом муком. Дајемо и црно испод нокта за школе. позориште, књижнице, болнице и /77. д. да нам народ увек напредује, да га ви никада не претекнете. Ено ти Еонга у Америци, па се бочи саЦрнцима, они не знају за боље, играју када им дадеш звечку и огледало, а нас остави на миру. Можемо живети један поред другог, али сваки на свој рачун." Љуте се Немци, ужасно се љуте, али им ништа не помаже, Ми, Срби овде, најлошије стојимо, јер смо некултурин у оној мери, која би нам била потребна за културну одбрану имена и — имања, те нас чак и Власи влаше. . . . па шта радимо'? Само кукамо и вичемо како нам је крива влада, систем п чекамо, да се ваљда другн за нас брину... III. Наш је народ од вајкада био добра срца. А у морално-етпчком погледу испредњачио је пред многнм другим на-

родима. Правда држи земљу и градове рекао је већ давно, па се према томе п владао. Много се уздао у правду моћнијихи силнијих, тејезато много и страдавао. Када су му долазиле виле к очима знао је показнвати чудо од јунаштва бранећи своју груду земље. Па било је још некако, док други пароди око нас нису били бољи. Али, настаде ново доба, доба културне борбе, а он се пред том борбом иашао неспреман. Те смо у многим крајевима просто десетковани са имањем и бројно, а заостали у свему, тнто напретку води. Тешком муком он и данас чува своје, а о каквом напретку, тешко је данас и говорити. Данас место мача бори се са културном способношћу. Значи: Док трговац не буде печен способан, вешт, окретап трговац, тако и занатлија, ратар, учитељ, свештеник, дотле нема напретка, него само таворење или назадак. А да појединци у нашем народу постану такви, мора се побрииути наша интелигеиција. Мора створити услове за развој и напредак наведених сталежа као што то бива у напредних народа. У прошлости нашој, пре стотииу и пеколико година, истакнути чланови нашега народа, када дођоше у дотицај са западном културом, прозреше одмах, да иам наша физична снага неће много корпстити у будућности. Својим јасним погледом уочише они будућу борбу са културним оружјем, те прегнуше, да за ту борбу створе услове. И трговци основаше Матицу Српску, новосадску гимназију, занатлија Сабов са српским митрополитом велику гимназију карловачку. Њиховим стопама пођоше и познпји нараштаји, те створнше учитељске и девојачке школе. II — наједном застој! Данашњи нараштај за четрдесет година није створио готово ништа у томе погледу. Ни трговачке, ни обртне, ни икакве друге школе, нити у коме манастиру господарску, или за глухо-нему децу и т. д. у овим крајевима. Страшан н жалостан фактум. Да нам стари не оставише стипендија не би имали ни довољан број лекара, професора, учитеља и т. д. колико их данас има. Место унаиређења културно-просветног стања на-

*