Школски гласник

КИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗМ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 15. У Новоде Саду, 15. октобра 1911. Год. II/. САДРЖАЈ: Наш народ и његова просвета. — Школа рада. — О могућноети еистематског васпитања. — Постанак „Шк. Уредбе" од 187*2. год. — Школа и наетава: Прорачун угареког миниетарства просвете за 1912. год. — Прва баштенека школа у Будимпешти. — Учитељстао : Појачка дужност и српеки учитељи у Хрватској и Славонији. Међународно учитељско удружење. — Из праксе : Учитељске препарације. — Допис: Калаз (ф Сава БелиЛ). Преглед књига : Мађареки Буквар и Читанка за II. р. од Јована Искруљева. — Белешке. —

Наш народ н њвгова просвета.

IV. Какав дуб, такве и пчеле излећу. Замислите себн младеж нашу, која излеће пз Шаквог нашег друштвеног живота! Шта чита у пашим дневним листовима ? Шта слуша и гледа у селу, варошици, граду'? Свађу, инат, раздор, неслогу. Шта у многим просв. заводнма, установама, цркв. општинама и т. д. Ми знамо како околица, друштвеип живот утиче на млађана срца, душу, те се и не чудимо, што се не можемо похвалити са већим делом наше младежи. Што онај део, којн је стицајем околности остао у народу не наставпвши веће образовање у вишим школама, наставља разоравајућп рад. Огромну већину не можеш повести нп за чим узвишенијим, племепитијим, јер је утицај наше дневне штампе, са свакодневним ружењем, на овакав наш друштвени живот истиснуо из њихових душа и зачетке племените интенције правих васпитача, школе, те се брзо изгубе у учмалости, нераду за опште добре, за препород друштва у коме живе. Из те учмалости изиђу тек онда, када, треба ометати рад пожртвовпих и спремних појединаца. . . А омладина, која из оваквих прилика оде горв, да студира, држи, да не треба да се утргне прибирајући тековине модерног запада, јер се уверила, да међу оваквима, какви смо, даде се лепо пролазити, живети и са мало

стручног знања, само се упиши у коју странку. . . Окусила је у великом граду сладости жпвота, те јеу многогњеног члана главна брига, да се добро окући, снабде материјалннм средствима за што удобнији живот, иначе му је све равно до Косова. Не тиче га се народ, његове просветне установе, његов напредак, оснм у толико, у колико долази иста установа у дотицај са његовом поштованом личношћу у подизању његовог угледа, популаритета, те ће се или окомити против ње или се милостиво уписати за члана, да се у њој никада не појави. Зато ми имамо данас само два-три Дачића. . . . Навешћу само два примера из најновпјег доба. Дошле две девојчице са кутијом, да од стране женске добротворне задруге замоле само једаи новчић од једног господина, младог, доста образованог и видног члана једне наше странке. Он их је истерао напоље, изружио задругу, како само просијачи, гомила новац и т. д. У ствари није дао зато, што је у тој задрузи запослен човек, кога исти господин мрзи као партизан. . . . У једном овећем месту у Срему имају учитељи за црквено појање десет К. месечно. Искали су од месног црквеног одбора повишицу ради ужасне скупоће која влада. И ко први устаде против?! Један адвокат, посланик на оба сабора, доказујући, да су учитељи дошли пре двадесет година