Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 304.

100—30? 500—30 = 470. Код задатка као штоје: 530 — 60 то се умалитељ раствори: 530—30 = 500, — 30 = 470 оваких вјежби треоа што више предузетп. За брзо рачунање треба ићи по редовима = 600 — 60 = 540, 60 = 480; а послије се говоре само резултати = 600, 540, 480 до 0. Ако умаљеник има и јединица, то овај рад не задаје нових тешкоћа. 546—80! Ријешава се = 5 <0—80 = 460, -)- 6 = 466. 4. Код одузимања мјешовитих десетица остаје умаљеник исти, али се умалитељ раствара на десетице и јединице. а. 460—78! 460-70 — 390, — 8 = 382. б. 85—67? 85—60 = 25, — 7 = 18: 85—67 = 18. Послије кратке вјежбе дјеца ријешавају овако: 265—72! 265—70 = 195, — 2 = 193. 5.) Лакше вјежбе садва троцпфрена броја треба рјешаватн и ппсмено. а. б. в. 170—90 536—76 800—460

17- 9 = 8 536—70=466 800-400=400 170—90 = 50 466— 6=466 400- 60=340 Цромјењени задаци из сабирања и одузимања. 1.) У првом разреду неке школе има 50 (55) ученика, а у другом разреду има 60 (67); колико има ученика у оба разреда? Колико има у другом више него у првом ? 2.) Неки економ има 400 (460) врећа црвеног и 362 вреће жутог кромпира; колико има свега? 3.) Неки човјек плати једног коња 510 (680 ј К, а другога 360 (380) К; колико је добио кусуре из хиљадарке? Колико је остао дужан, ако је платпо 600 К? 4.) Некп човјек има 400 оваца, па прода 290; колико је њему остало? 5.) Неки цигљар има 1000цигаља, па прода 300 (560); колико још има на продају? 6.) Неки човјек куии краву за 230 К, па је прода на квар за 34 К; за колнко је продао ? 7.) Неки човјек купи дрва за 46 К и угља за 28 К; колико је за све платно? 8.) Нека домаћица купп 1 кг. шећера за 1 К 6 п. п 1 кг. кафе за 2 К 50 п. колико .је за све платила ? 9.) 1 хл. пшенице стојп 28 К, а 1 хл. ражи 21 К: за колпко је скупља пшенпца? 10.) У каси има 500 К у папиру, 240 К у

злату, и 36 К у сребру; колпко има К свега новца ? 11.) Купиш у дућану ствари за 30 (75, 26, 48) п, а илатпш круном; колпко ћеш добити кусура? 12.) Платиш у дућану за неке стварн 2 К 40 п. (8 К 30 п.) а плаћаш са 10 К ; колпко ћеш добити кусура? 13.) Некн човјек има мјесечно плате 300 К а плаћа храну и стан мјесечно 75 (64) К: колико му остаје? 14.) Неки човјек купи капут за 40 К, хлаче за 15 К и нрслук за 6 К 50 п; колико је за све платио? б. Рачунање са разломцима. Трећине, шестине и дванаесШине. 1.) Ако подијелпмо једно цело на 3 једнака дјела сваки се део зове трећина. 2.) 1 цпјело = 3 / 3 ; колнко трећина има 2, 3, 5, 8, 7, 4 10 цијелнх? 3.) 3 / 3 = 1 цијело: колнко цијелпх пма 6 / 3 , 12 /з. 15 Л. 3 %, 36 Л, °%? 4.) Колико комада има 1 дузина? у 3 дузине? у а дузине? у 4 дузине ? 3 / 4 дузпне? 5.) 1 цело нма %; колико шестина нма 2, 4, 7, 3, 8, 5 цијелих ? 6.) 6 / в = 1 цнјело ; коликоцијелпхима 12 / 6 , 24/ 30/ 48/ 90/ 2 /б> /6> /б> /б * 7.) Колико мннута има 1 сат? у а сата? У 4 сата? 3 Д сата? у в сата? 8.) 1 цпјело има 12 / 12 ; колИко има дванаестпна 2, 3, 5 цијела ? 9.) 13 / 12 = 1 цпјело; колико има цијелих 24/ 48/ г>0/ ?2/ 2 /12> /12? /12" /12 • После свршених разломака цонови се усмено рачунање, те кад је то добро утврђено прелази се на: Б.) Писмено рачунање, Пнсмено рачупање може се поделпти на две групе: 1) без преламања н 2) са преламањем. Код ових група као очпгледно средство може се употребитп новац. Н. пр. Кад ствар купнга за 6 п. а имаш 10 п. у једном комаду (десетак) то треба десетак нроменити у потуре. Колико п. пма 1 десетак ? Колико ћеш добити кусура из десетака ? 10 10 10 1010 а. 856— б. 760— в. 87.2— г. 6.04 - д. 7.03324 238 238 273 576 532 522 634 331 127 Већ су деца научила код сабирања да