Школски гласник

Стр. 309.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

видети облик с наставком, него основу, него и"код којих ћеш основу бадава и тражити (код неких није ни у обичају, као пепвт, бсвеЛ, Јгпдот па је иисац чак погрешио, кад је код неких то форсирао, на пр. есСзарат, №раје сасвим нешто друго -тата, а а1уа се каже Богу, тако и згпМт итд. Па тога има и код такових речи, код којих то не би смело бити, јер дете неће знати, које је спона, а које чиста основа, још мање ће пак знатп основу код ових : сШда, јегде1се(, Јџцјак, ћаИдазд, тед, дШго1, тгшеп, да1уаШ (то се пшпе са два I — оснм тога, та реч значн скоро исто што и 1от1> те не може битн згагаг ; кад је зжгаг, онда се просто каже ад ; — иначе то и није народни израз) и код многих глагола. Оад још само: а, аг! Г. Искруљев форсира те речце и то тако да неодређене предречице ни нема у читавој књизи, него само у песмицама 3 пут (на 54. и 55. стр.) Осим тога, што много места заузму, говор постане и неприродан. И сам писац је то осетио, те је на неколико места при пабрајању само код првог и последњег члана нсгакао предречицу, а код осталих је изоставио — то не би сметало бити. А згоЂаЂап тп (ту долазе две тачке!): анг!«!, птд. а не аг азгШ, па да се код наредних изостави „а, и а пред последњу реч опет истакне. Скоро сва би набрајања могла битп без иредречице, јер одређена предречпца значи, да се говори о нечем већ познатом, или о иечему, што се жели од нечег другог (на што се мнсли!) разлпковати. А то је писац и сам показао у више примера, као што је: Уап оИ: ћадута... итд. На пр. са 52. стр. бих ја (без обзира на друго што) од 20 нредречица 14 изоставио: КеЛ ћагзог 1сог1 и!са шп. А ћагак ттеИ дуа1одт, аг и!са 1с6гереп згекегМ уап. А дуаХодтм етЂегек, а згекегтоп згекегек јагпак (код нас се коезШ каже, и ја се ту не бих слепо држао Упутства). Нагот хкиду педу ћагзог кбг! рГас 1еће1. (ргас је синоним са 1ег и не сме се с њим у противност ставпти). А ргасоп 1етр1от, зго1,ог (какав зго1ог ? — боље да сте казали акас[а, ерег/а, што је Упутство, говорећи више за брдовите крајеве пзоставило), кМ ез кегезг1 згокоГ 1епт. 011 1аг1јак а ћећуазагНз. НеНуазагоп... (оно „ аг еггЛегек" може изостати; — само што ту треба казати „аггппак" и ,^азаго1пак/" еШпак је перфектан глагол, а никако трајан; а ^езгпвк значи моменат, када се куп

дешава, те опет не значи куповати, него купити). Алп да не бнх зашао у језнчке п стварне приговоре, те напнсао крптику дужу него што је књига — завршићу, указав још на оно, чега нема у књизи, а требало би да има — ако бн се хтело унетп све што закон ирописује. Нема ,,А 1апи16к тадуаг кегезгШе^ег" —јер оно што буквар даје, нису имена те деце. Али има — Јазгепоиа (родно место шпнчево), због чега бн књига могла бити и забраљена, јер су, пре но што те књига уведена, изишли законити називп, а по тима је то Кагазјезгепб па и Чаково је Сзак. Нема „{'еШеМз, бИбгкбсМз, Мјекпез, аШсз," нема „а сза1аЛ типкајађап уа1б гезг1пеув$ и нема „јаМк ", односно „СгуегтекјаМкок тадуаг М/'ејегезеккеI, гИтизоккаI, топпбкауа1, 1—2 ШзеШ дуегтекАаИа1 ез уегзгкеге!" Нема „Мбјагаз", па ннје псцрљен став: „А згШбк жапИ ИзгМ1е1е1, епдеМтезеде1 ез а 1езШгг згегеММ1 реШаго теззек." И пема „ А1арзгаток 1—100 (нема већ пуоМ, НМпс — ово има, али с цифром, да дете не би како сазнало, како се пише — а преко 10 има само Игепке1 и ћагттс, више ништа) — па нема никако „ Репгпетек (само ,,/Шег и ), па тегМкек." А што је писац кад је већ нек свеце уметао избегавао реч VеАбзгеп!, кад га п Упутство прописује, ја не знам. Ваљда да не заостане иза „Читанке за II. разред." Зато је штампарија ваљда н Карловцпма дала још једно званично нме — КагМсгап (Боже, хоће ли то деца знати прочптати, када им писац није показао, да се званична имена места са сг пишу?). Ако још кажем, да пред последњп ред наслова треба „А" — рекао сам, да се сваки став и самог наслова те књиге мора исправпти. А свечарство можете славити, па и школског „патрона" — само напппште бољу књигу. која ће осигурати успех настави!! Ђ. П.

Б Е Л Е Ш К Е. Наша дотациона уредба још није послата угарском минпстарству да је поднесе на највншу санкцију. Како су потребне предспреме све довршене, то је Школски Савет у својој