Школски гласник

Стр. 342.

ШКОЛСКН ГЛАСНИК

Бр. 18.

само на посматрања и на рад ван школе. Па и за струке, које самостално теку једна поред друге треба, ако са гледпшта школске технпке није потребно, — да не буде одређен план. То би већ било тешко услед трајања времена, које се може применути за поједине предмете, пошто није у стању цео или по сата. Када примењено рачунање сасвпм падне у свеукупну наставу, онда би за чисто механично вежбање требали највпше 20 минута дневно. Разуме се, да учитељ треба да зна то време да продужи, ако је то баш потребно код једног разреда. То се може проширити можда само једаред у педељи. Али би и било неисправно, време одржати одређено за вежбање, ако се у нарочитом случају мање времена треба. Разуме се, да ће учител> направити себи један распоред. Али ће га свеукупна настава по каткад приморати, да од истог одступи. Рационалан рад у школи рада је само тако могућ, ако сам учитељ за своје прнлике постави распоред за наставу п часове. Један будући школски закон имао бн безусловно садржати одређење, да обавезни наставни плановп и распореди часова, уколико се овде ие односи на потребе школске технике, не могу одредити нп месне пи надзорпе школске власти. У оквиру општих одређења има учитељ потпуну слободу при одређивању плана н нзбор методског поступка. Исто тако му школски закон има изричио признати право, у поједшгам случајевима поједпне часове или цело школско време на једно друго доба дана пренетн, ако се то са обзнра на наставу једном захтева. Н. пр. ако учитељ нема права, да своје ученике нареди за увече да посматрају звезде, како ће настава у посматрању звезда изгледати. Исто так<> се има одредити у школском закону, да учитељ има права да чини излете н наставу да држи ван школе. Ово није потребно само са обзиром на његове претпостављене, него и на родитеље. Има се изрећи непобитна обвеза, учешћа дечијег прп овако приређеним предавањима. Школа рада са њеним спољашњим слободним уређењем је само тако могућа,

ако надлежие власти па и народ имају поверења у учитељу. Бирократизам полази свагда са претпоставке, да људи у опште услед неспособностн или нехатости не врше своју дужност, ако им се не уради по прописима. Али то не треба да буде слепо веровање. Када учитеља тако иоставимо, да можемо бнратн само спремне снаге, п када смо при образовању учитеља своју дужност учииили, онда ћемо тек заиста моћи иматп потпуиа поверења, да учитељу можемо поверити у руке велику слободу. Школа рада не изискује само тачно педагошко проучавање, него и боље практпчно предобразовање, које је тнме могуће, ако будући учитељ учећи код искусног учитеља пре свега и ради као иомоћнпк. Па и са најболзим учитељима школа рада неће се моћи оиако удеситп како она пред нами лебди, ако се број учепика у појединим разредима не смањи. Много шта се не може извршити са 50 па ни са 40 ученнка и већа маса тражи свагда приморавање н пример. Најумеренији број за један разред је 30 ученика. Али ја држпм, данас се мора, где новац долази у питање, изаћи до иајдаљих граница, да одговоримо и педагошким захтевима. Оправдање за тако умереи захтев лежн у томе, што у школи рада влада велика самосталпост. Ако ништа не наступн прерано, него када.је ученикова снага зато способиа, онда нојединац не треба учнтеља у тако високом степену, као сада, Поједницп се ие заустављају више н пе одузимају један од другога време. 30 ученпка разуме се биће пајвише, ако нећемо да ставимо у питање могућност разумна рада а тиме и вредност школе рада. То значи много већн новчапп терет. Извесио изједначење је могуће бар у школама са многим часовима, ако снизимо часове. Ово се може оправдатп. У школи рада свако дете је заузето радом и тиме се време боље искористи. Осим тога продужује се школски рад ван школе, јер одговара потреби детињој. Школски рад се дакле корисно допуњава. А колико би се времепа тиме заштедило, што се градиво не употребљава прераио.