Школски гласник

Стр. 371.

ШКОЛСКИ ГЛАСБИК

Бр. 19.

су ићи у школу; нзостајање без стварна разлога казни се глобом од 1—25 круна. Настава је бесплатна; школска година траје 6 месецп. Сем тога, постоји још пеобавезнп полазак течајева од 3 месеца годишње за споредна занпмања. Влада одржава школу према броју ученнка п трајању течајева. Школом управља влада п надуправитељ којег мпнпстар поставља. Исландска школа је потпуно одељена од иркве, а духовенство које је по закону од 1880. г. управљало сеоским школама, сасвим је уклоњеио од сваког утицања у школски иосао. Крајем годпне одржавају се исиити за отпуст п примање. На испиту је дужан битп цензор којег поставља школски директор, а цензору је дужност између осталога, да надгледа, да ли су исиуњенп свп условн, који су потребни да се добије владнна потпора. Ученици, који не нокажу довољан успех на пспиту, продужују школу до 16 годпна. Број наставних часова је овако подељен: Матерњи језик 8 часова; рачун 5; историја 2: земљоппс 3; прпродоппс 4: наука о верп 2; иевање 2: ручни рад 2; телесно вежбање 2. Последња два предмета нису обвезна. Настава у науци вере има иосебан положај: меснп школскн савет има нрава да сасвим искључи те часове пз распореда часова, а знање из тога предмета не оцењује се у сведоџби. То се објашњава тим, да се може време употребптп на друге предмете, којп с-у омаљенп времеиом. За прпродоппс је одређено 4 часа и нарочити распис одређује минимум наставног градпва. Тако у фпзици захтева се: о магнету п компасу; галванска струја; звоно п неколко других ирибора за изучавање особина топлоте, полуга и др. За споредна занимања ако не трају 3 месеци бар са 12 ученпка, плаћа се глоба. Према наредби од 1903. год. повторна школа има своје уређење, којпм руководи влада. При завршетку занпмања на испитудужнн -су бнти ирисутни два изасланика. Повторна школа дужна је пмати, бар така срества, која има и народна школа. У њеном програму је матерњи језик, природопис, земљопис, историја, математика и акр

је могуће цртање, гимнастпка и певање. Настава у веронауци не узнма се. По иоследњем школском закону, ири избору учптеља имају нредност који су положилн испит. Минимум илате је 18—25 круна недељно осим стана, осветљења и огрева. Један до два постотка учитеља могу бптп умировљени. Мировински фонд је основан 1909. г. а у љега иду н казне. Из њега се може нздавати само 3 4 од готовине. Да се дође до мировпне потребно је бар 10 год. службе. Размере у мировини још нису одређене. Управа мнровпнског фонда има три нзабрана члана, а уз то су днректор школски п ректор учнтељске школе члановн управе по дужности. Статистичкп податци којп су објављенн за 1903—1904. г. јасно су говорили о прекој потреби новог школског стања. Од 415 учитељских снага, 321 је мушких а од њпх само 135 ожењенпх: од 94 женскпх само 10 удатнх. Од394особа46 је било млађе од 21 годпне, а 164 између 21 и 30 годином. Од 368 учитељских снага и мушких и женскпх, 305 је у служби мање од 10 годпна. Плате су биле тако мале, да се учптељством занпмали или прпвремено, недорасли младићи или занатлије као споредним занимањем. 220 учптеља бавпло се земљорадњом, 66 рибарством, 16 трговином и т. д. Постојале су школе, по није било школске системе, постојали су учитељн но није било учитељске организације. Међутим у Рајквику п другим знатнпјим приморским местима, било је одавно добро уређених комуналнпх школа, где су наставници били иотпуно спремнп. Покушај са тим школама служио је као основа новој школској спстемн, која ће без сумње показати свој успех. ,,Школа и Жизнк",

Учотељство. Плаћевни разреди чиновника који имају исту спрему као учитељи. У Угарској су за сада од чииовника најбоље наилаћепн државни, жељезннчки н поштански чиновници и офпцпри. Овом приликом доноснмо три плаћевне системе но којима добнјају своју плату од горњих чиновника онн, који имају иету спрему као и учитељи.