Школски гласник

Стр. 370.

лази тада, ако емо предузели све оне мере које су иотребне за физично васпитањс тела. Ако се на тај начнп припремао буде терен, ако тако будемо радили нема спора, деца ће нам весела бпти. А прави родитељи тај нуждад услов за физичко васпитање, то задовољство морају иружити својој деци. При телесном веџбању гимнастици, пгри будући брже ради, тело н дух је живахнији и впше склон веселости и смеху. Алн смех као израз веселе и здраве душе, нотребап је не само прп гимнаетиеању него и за време наставе пошто ои олакша, учини ирпјатнпм, тако рећи зачини озбпљие п несносне часове за време наставе. Из тогајеразлога нотребно расиоложење п веселост учитељева за време наставе. Учитељ захтевајући од деце расиоложење и веселост, најглавнпје је да сам пе сме битн мргодан и нерасположен. Расположење н с.мех је ирилепљпва ствар, п.мајмо ваздан весело лпце, кад са децом општпмо, па ће нам п она весела бити. Учптељ пма много разних путева и начнна да му деца весела буду. Расположење наше и симпатије према децп удружено са веселошћу, опазићемо за врло кратко време на уснама наших малишана. Да је то заиста тако вндимо отуда, што меланхоличан изглед лица, велпк број деце пма само с тога, што су у непрестаиом додиру са меланхоличном околином. Познавао сам родитеље који су и од својих млађих захтевали да буду весела. На тај начнн у тој кућн је све певало и било весело. Резултати су бнли одлични, деца су порасла без суза у очпма са добрим душевним особинама. Довде смо говорилн о физнчком смеху, смеху кога пзазива правилно п жнво с-трујање крвн. Али тај смех решава само први део проблема, остаје нам још да видимо начнне за васпптање душе, смех као пзраз душевног расположења. Треба битн „сретан" н душом као и телом. Мир душе нпје природан дар, већ израз најјаче аутосугестије. И то се васпитањем може сретно извести. Ево принцнпа на којем оно почива: Убити егоизам, срчане жеље, инстнктнвне прпродне нападе. Научнти дете да зпа да у њему постоје ова бића: „анђео и животиња", „животпња" то су његове муке иатње, његове узалудне жеље; „анђео" то је разум који води човека да може себе да победи, —

„анђео" се појављује тек тада кад наиђу на душу разне жеље па их разум треба да савлада. Код деце разум не влада као што треба, по њиховој душн греде већином „животиња". Учинимо да се код деце развије најплеменитија љубав, која је моћнија од свију инстиката па ћемо успети да иобеде егоизам. Затим, узвисимо га изнад самога себе. Иокажнмо његовој души и беде сиротана, који трпе све, што се триети може. Научимо га да сажаљева невољне, да се пнтересује за криве. Покажимо му да је рад закон божјн, да се само радом постиже срећа. Доброта и рад дају боју души и Шелу. Прозримо штоје могуће дубље у душу детињу, у колпко то будемо актнвнпје урадили у толико ће нас зато јаче волетп, у толико ће се ире у детета развпјатп лепи п племенити осећаји. Искуство је потврдило ове „теоријс", оне су нрнступачне свакоме нробајмо н ми. Бранко Ролер.

Педагошки преглед. Народно образовање на Исланду. Острво Исланд добпло је автономију 30. окт. 1903. г. Од то доба опажа се јако развнјање у народном образовању. Првн бољи иојав је у томе закон од ЗО.јула 1909. г. којнм се забрањује увоз спиритуозппх пића; затим је 1907. г. дошао иови школски закон, којн одређује облик пародне школе. До тога доба на Исланду нпје бнло много школа. Од доба процвата [нслапдске књпжевности у XI.—XII. в., породица је бнла расадником писмености, а погдегде је родптеље заменуо путујући учитељ. Јачп степеп иителнгенцпје, у нначе оскудној нородици псландској, већином је дошао номоћу општих књижница. Новп школски закон даје предност породици у првој настави детета, у добу од 7—10 година п захтева да деца са 10 годпном ступе у народну школу кад већ знају читати и писати. По новом закону, којн стуна у живот 1. јан. 1912. год. Исланд ће бити подељеп на школске округе, који ће имати школске савете са 3—5 чланова, бираннх на три године. Овп месни савети бпраће учптеља. Сва деца у добу од 10—Нгодпна дужни