Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 1. У Новорп Саду, 15. јануара 1912. Год. 1/. САДРЖАЈ: Наш нчрод и његова просвета. — Исправимо се! — Школа рада.— Зашто се предаје и како треба да се предлје психологија. — Школа и настава: Пројект аакона о уређењу министарства просвете у Србији. — Народна просвета: Светосавеке прославе. — Светосавска вечерња школа у Београду. — Учитељство: Српско учитељство у Турској Царевини. — Из праксе: Мађарски језик у српској основној школи. — Белешке. — Нове књиге. — Јаван обрачун.

нлш нврод и његовд просвбтп. Б. Народна школа и наше друштво. VII. Школа не сме застајати за духом времена, а да то буде, морају се учнтељи друкчије спремити и платити. Када смо овако - у 14., 15. и 16. броју овога листа прошле године додуше укратко изнели наш данашњи друштвени живот, изгледа, да нам ле задаје никаквих потешкоћа, да уочимо стање иародне школе и њен утицај на нрепород оваквог нагаег друштва, његов културни напредак. Надаље, да ли су ваљали путови, којима је она до данас ходила, те ако пису, којима треба да пође, да узмогне успешнпје вршити своју узвишену задаћу у народу српском. Да,ке. у колико је можда и она крива оваквом нашем друштвеном животу и т. д. Ово није лак посао. То су тако заплетена питања, проблемн, које је врло тешко решити и за једну приватну кућу, село, а камо ли за цео народ! Свакн нојединац, јединица органска или анорганска, па и скупине, установе, развијају се, напредују или брзо кржљаве, пропадају, под разним условима, околностима, које ироистичу из друштвених прилика, у којима појединац, скупина, живи н делује или мирује. Упознати

у танчине те прилике, околности, њихов одношај према другим факторима, установама, оценити их са многих гледишта, одмеритп правилно њихов утицај, а тада тек оценити усиех или неуспех њиховог развића, деловања и т. д. задаје врло много посла и захтева доста душевне проницавости. Отуда многа крива мњења о раду појединих наших установа, па и о деловању — народне школе. Наш народ има за сада врло мало културних тековина, установа, па и те стоје, као што већ спомеиусмо, иа врло лабавим ногама. Рекли смо, да се свака установа развија под разним околностима. Неке зависе од мањег броја околности, те као услови за њихов опстанак су повољни, или неповољни. Узмимо само нагае иовчане заводе. Ретко који да се ие развија у повољном правцу. Околности, које их готово у сваком месту окружују, по њих су повољне. Или