Школски гласник

Стр. 2.

ШКОЛСКИ 1МАСИИК

опет треба зајмова. -Један новчани завод може назадовати само услед лакомислености особа, које њиме управљају, нли, акоје несавесан благајник нЛи кп.иговођа, те здиие новац. Морамо упозорити и на ову околност. У данашњем веку, веку материјализма, свако се радо окушва око установа, које му носе татеријалне користи. II та материјална корист скупи око такве установе људе разних иачела, политичких погледа - - боја... П оие се лепо развијају, папредују, једпом речју сјајно стоје. Установе других врста, са сврхом морално-културном као: чнтаонице, певачка друштва, соколп и т. д. једва таворе, а у хиљади места пх н нема, јер ту нема материјалног ћара. Око истих се купи малени број људи, који често погледају к небу, светлости. сунцу . . . плн их окружује иотпуни: нехат, иемар, неспособност, а ту не може бити Папретка. Пмадемо и таквих установа као што је наша автономија, Матица и т. д. које припадају целоме народу, те по томе њихов напредак завнсп од небројених околности, јер се ту сучељавају иогледи, интереси огромног дела нашег народа посредпо и непосредно. ()д каквоће, ваљаностн тих погледа, интереса зависи њихов напредак плн назадак. Како са тима установама данас стојимо и докле нх је довео данашњи нараштај, гледамо евојим очима. Тек што се не угасе под околностима, које их окружују. Испод њих као да зија ужасна провала наше неспособности, неувиђавности — слеиила. •Једна од таквпх народних тековина — установа, са којом долази у дотицај: државиа власт, црква, сви сталежи српског народа, једном речп еав српски иарод, јесте и иаша Српска народна школа. II њен напредак зависи од хиљаде разних околпости, миогобројпих захтева, прохтева, навика, обичаја н т. д. Она што рекао Ниче —- као устаиова, која делује на нрепороду друштва, народа, мора да ппје из сто чаша, само што наша школа. по моме, додуше немеродавном мнењу, бар за сада пије из деведесет и девет чаша чемера, а стота је још празна.

Када би се човек дубље упуштао у налажења и изнашања свију неповолзиих околпости, с којима мора наша школа да се борп. морало бп се наппсатп неколнко књига. У танчине исиитати са хигијенско-здравственог гледишта стање пашега народа, начин храњен>а, чпстоћу, зле навике. обичаје, материјално стање, беду његову, одношај његов према држави, цркви, на домаће васпитање деце, спрема и способност учитеља, љубав просвећеног друштва ирема школи и просветп и т. д. и т. д. онда би тек добили јасан поглед п на рад школе. н>ен успех или неуспех. Алн. за овакас посао би требало много раднит разних сШрука, а њихови бп се радови скупили у једну целину. Та, ваљда ће доћи и то време. -Ја ћу само из свога искуства, а посматрајући рад наше школе у лепом низу година, на овоме месту — јер ће у идућим погливљима, бпти о свему опширније споменути ово: Мени изглеОа, Оа се наша, српска нароОна школајош вечито бори са рђавим навикама нашсга Орушшва које на њу паваљују са свију етрапа. 5' тој борби на многим нашим местнма канда п не досиева, нити је ваљда у стању. да покаже внднијег усиеха, а у мпогпм местима као да п подлеже у тој борби. јер што за време п створи. поправи. то јој друштво, улица, дом, зле павике, униште, отму, прогутају, те и ие разазнајеш њеиога труда. муке... На своме месту, ово ћемо разјаснити опширније. Еј. када би једном п код нас дошло време, да школа мирно врпш своју задаћу, имајући -за својих леђи образовано, просвећено друштво. које ће литп у наше чаше — рад иаш у развијању душевиих способностн деце наше — чиста меда, т. ј. настављати тамо, где ми прекинусмо, правилпо умети оценнти наш рад п труд, па нам га признати н достојно наградити, камо иаше лепе среће. Али, изгледа, да ћемо се за оваково стање морати још дуго борити. Да би борбу скратили, морамо је повести удвојеном снагом и она мора бити на свима странама одлучна. У тој борби, српска народна школа, учитељи народни. не смеју штедити никога, који би пречпо или за-