Школски гласник

Стр. 21.

Толстој, див међу филозофима вели: „Наш идеал лежи иза нас, не пред нама." Има ли што савршеније — вели — него дете, када дође на свет. Строј његовог тела, духа, нешто је заиста савршено. Дете у свима вековима и у свих људи престављано је као идеал невиности, безгрешности, добра, правде и лепоте. Даље навађа Русовљеве речи: „Човек се рађа савршен." Те наставља: „Реч та као камен остаће тврда и нстииита. Кад се роди, човек преставља собом праслику: хармоиије, правде и добра." Када би га тако развијали, васпитавади, да се у доцнијем његовом добу зрцали у делима његовим невиност дечје душе, несебичност, па чистоћа његовог тела, душе у опште, шта би било од човека? Не би било никада могуће Горком написати дело .. На дну жизни", јер таквих људи, таквих карактера не би ни било. Заиста, велики Толстој има право. Погледати новорођеиче, његове блажене невине погледе, када му се помоћу чула, а утицајем спољашњег света, почне развијати свест, душевне си.че, па многе и многе погледати после у дечачком, момачком, човечном добу, човек се чисто згража. Погледајмо само око иас, па ће нам Толстој бити јасап као супчана светлост. Шта све од деце израде настраии појмови, неосноваии на резултатима чисте знаности, који владају у породици, друштву?... Ниче би опет рад, да преко ноћи иестане десет-петнаест поколења пред иама, па ће — ваљда — шестиаесто бптн Надчовек. Његов је, дакле, васпитии идеал у далекој будућности, пред нама. Данашњи је нараштај њему и. поред великог напретка човечанства „живи мртвац." Ни уметници првог реда, ни мислиоци ни песницп нису њему ништа. Њихова су дела — вели — стварана за службу појединим сталежима, њихово увеселење, а не као средство за препород масе народне. Ко слуша Вагнера, ко се диви сликама Тицијана, ко чита многе филозофе? Па ако нема расадника, где су онда поједини народи?

Бр. 2.

Тако пзгледа, да се сталежи, који су у ирилици, да се делима филозофа научењака, уметника и т. д. образују, своје знање и умење употребљују на подјармљивање необразованих маса, те да удобније живе, а ови последњи да им кулуче, а иеупотребљавају своје знање и умење на поучавање својих ближњих... Има знаменитих прнговарача целом данашњем систему образовања. Др. Халл у Америци приговара иаставним илановима и систему образовања од првог разреда основне школе до универзе, јер нити осиовне школе, ни средње, пи свеу-чилишта пе дају данашњем параштају л.уде, какво би друштво требало. Заиста, када ногледамо око себе, на нерад п многих академски образованих људи на препороду народа, моглп би потврдити ове паводе ученог доктора. Али би се дало много писати п говорити о томе, да . ш је баш свему крив систем образовања у Америци, па и овде код иас или друге околности. Али, та борба ништа не смета унапређењу васпитних припцина. Шта више, услед ове борбе међу појединнм фнлозофнма-педагозима, скупинама т. ј. заступницима поједшшх педагошко-васпитних принципа, нскрснуше и усталише се многи, на зпаности и искуству основани нринципи, методе, помоћу којих већ данас можемо са извесном сигурношћу приступати васпитном иослу. Једиио морамо бити јако обазрнви у праћењу ове борбе, да иас она не заведе па странпутнцу. У Русијн. па п у Немачкој те п неким другим државама, најозбиљнији педагози и школски људи уиозоравају учитељство, да се у настави држе већ утврђених, знанствених, науком освештаних иринципа, јер ми немамо времена, а ни прилике нису код нас такве, да можемо у васпптању оперисати са методама, које још нису знанствено утврђене као добре и успешне. Данас свака периода дечјег живота, те буђење и развијање душевних сила, те својстава душе, има у напредним земљама своју огромну књижевност. Психолошком анализом иронађене су и расветљене најнежније струне иостапку

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК