Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 22.

добрих и здих својстава: истинитости, лажи, доброти, пакости и т. д. У танчине су расветљени начини — методе, како се добра својства имају даље развијати, а зла сузбијати. Упознаиш са истима не само људе васпшиаче од заната: професоре и учишеље, него шшо већи број народне интелигенције, па дечјих родипсеља разних сшалежа, јесте главни задатак бораца за народну просвету и народно образовање у просвећеним државама. Па каквим су гиганскнм кораком нанредовале поједине науке, знаиости, да се дапас може рећи: Ни црвић иа дну мора, ни најситиија звезда на небу, нема мира, од испитивачког човечјег, духа, Колнки се напредак опажа само за годину дана. Много од тога напретка траже тамо, а ваљало би и код нас што више, пародни нросветнтељи свију сталежа, те нз те богате ризнице зпања и искуства, да одаберу онај део, који је потребан сталежима иоједшшм на свима пољнма друштвеног живота. Ратару љегов, заиатлији, трговцу његов део и т. д. упозиати нх са руковањем предмета, којима се штедп човечја сиага или нам ииаче користп са хигијенско - здравственог нлп ког другог гледишта. Ириг, Стеван Радић. (Наетавиће се).

Школа рада. Но немачком ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ, сри. нар. учитељ. (Паставак) Хербарт беше иа правом путу, када је у чврстоћи карактера, у којој .је он гледао циљ ваепитања, видео вољу одвисиом не само од образовања круга престава, него и од „образовања сиаге". -Ја вољу и за то, да ова водн радњи, од одлучног је психичног значаја да се нагласи и истакне. — Ова зависи од општих п нарочитих услова. Општи услови су пре свега иаклопост и телесно стање. Од телесног стања је Душеван рад у извесном степену одвисан. Ако је ово неповољно, у добу развијања може душеван

живот, иарочито енергија истог да буде од утицаја. Да данашња школа са седењем, писањем и читањем није повољна по телесно развијање шта више да често штетно утиче, не може се оспорити. Школа рада са њеним честим кретањем, нарочито у слободи и природи, које много више одговара добу растења, нружа повољиије услове за телесно развијање а уједно боље утиче на развијање душевне интензивности. За оенову је вежба од великог значаја. Све, што се налази као расцоложење, еиергија, илн снага, добија кроз вежбу, а поред њене оскудице не развије се него губи. Психолошки експерименти показали су код свију послова, како су слаби без вежбе, а како су били од чудновате висине кроз исту. При том утиче вежба гваког појединог рада у исто време на висииу опште функције. Сваки Т ( јк једне појаве воље, једног дела утиче накнадно на општу вољу. Школа рада, у којој је све кретање, рад, воља, има услед ове вежбе за развијање основе сасвим друго значење, него садања школа, која нрнродан детнњи рад већим делом подјармн и већином тражи од њега такав рад, за који оно још није способно. Зато она н васпитава тако много тромих и лењих л.уди. Волза која жуди за радом, може се само тамо очекивати, где се развија енерги.ја посредством вежбе. Као што се у опигге вежбом развија психичка енергија, тако штетно утичу на п.у други утицаји. Мука, болест већином слаби енергију воље, шта више може да произведе сталну штетност. За школску педагогијује од иарочитог зиачаја штетност енергије воље услед умарања, јер не само да енергија за рад слабн, него у оиште. Апстрактан душеван рад умори дете брже и у већем етепену него лакши телесан рад и њему одговарајући душеваи рад. Сталан једностран, апстрактан душеван рад, којп наша школа захтева од детета, пггетан је по многе услед честог и сталног умарања, шта више сањивост коју ова проузрокује, слаби енергију воље. Рад школе рада прилагодан је детету п нема умора. У везп стим морамо се сетити једне