Школски гласник

Сгр. 23.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

особене појаве, чија унутарња веза истина научно није расветљена, алн која је важпа са гледишта школске педагогије. Препреке на пољу живота воље могу се распрострти на укупан живот воље. Ученици, који беху прво вредпи, постају одједаред у сразмерно кратком времену индолентии и лењи. Ово пскуство је за извесно свако на појединцима стекао. Ово се дегаава нарочито прп прелазу у један нов разред, и стога је родитељима дотичних ученика то опажање лакше, него учитељу. Неуспех је детету обпчна сметња, само у себе и у своју снагу изгуби поверен,е. Упорно илп клонуло нерасположење је не само па ужем пољу неуспеха последица, него н у појединим елучајевима долази цео жпвот воље у неред, а дете је као преображено. Истнна да је томе кадгод крив сам учитељ, али је уједпо п то истина, да то зависи од самог система. Што се од детета изискује, прелазп његову снагу. Гдекоја деца претрпе мање штете, задовоље се можда привидним радом, други иак, и то често вољни, изгубе самопоуздање н онда наступп код њих онај заплет воље. Самопоуздање је од велпког значаја за живот воље, и све би требало да се избегне што исто може да уништи, нарочито код деце, која су слабог самопоуздања. Ту ие спада само избегавање да безразложно коремо, него се неуспех мора по могућности прикрити, дете се не сме ставити пред задатак, којп му не одговара. Сада је ово за многе већнном случај. Отклањање ове штетностн моћи ће се постићи само преображајем наставе, која произилази од детета и његовог развијања. Као препона на свеопшти живот воље може п то да утиче, што се у нашој школн и сувише служи тако-званом самовољпом пажњом, што свакако штетно утиче и повлачи за собом штетие последице. Овде се не мисли на самовољну пажњу у опште, него на пажњу без аперцепционог градива. Ако дакле школа захтева пажњу онде, где се она не може нзвршити, онда ће ту изостати не само успех, него ће бити оштећен живот детиње воље. Где не достаје аперцепциоцо

градиво или га мало има, ту деца отупе, илн се пажња обрати на иешто друго, и то најбоље доказује, колико штетно утиче данашња школа па дете у току од неколико годпна школовања. II у позитивном правцу утичу моментани услови на одлучност воље, који такође могу да заузму трајан утицај. Они леже у општем сватању свести, дакле у оним основама, које пе сачињавају нарочито дотнчне поједпне по.јаве воље. Где превагну позитивнији и узбуђујући осећајнији моменти, ти утичу у нзвесним границама уопште повољно па вољу, као што и искуство доказује, да се и оно,. што је неугодио, брзо ирими и лакгае савлада, ако је расположење весело. Обратно пак утичу и негативне стихије дражећом силом на свеукупан дугаеван жнвот. II овде би се школа рада могла успешио разлпковатн од садање школе, п ако пе треба казати, да овде свагда влада досадно или бар не свеже расположење. Мпого ће се радосније радити утицајем учнте.љеве особе и тамо, где градиво нпје сходно. Али се не сме заборавити, колико клоиулости, нерасположење, туп осећај сада влада, да чак нн најбољи учнтељ пцје у стању да произведе весело расположење за рад, шта више и он сам буде нерасположен. У школи рада се много лакше постигне и одржи право расположење за рад, које се преноси и на мање пријатан школски рад. Осећај за рад, радост услед успеха, одлучан осећај; који пратн сазнање, дају најповол.нпје услове за ток душевног процеса, нарочито и за вољу и рад, ако они у појединнм случајевима и немају с тим никакве везе. Јасно је, да се из тога морају развити трајни услови, и да такав сталан утицај школе рада у току неколико година, може да утиче на нарав за цео живот : свежи, за рад вољни људи, . којима је п неповољна мисао сиграње а постаће од њих људи, који су рођени за делатност. (Наставиће се.)

? Нупујте српснв шИолске шигицс. :