Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 24.

Телесни сензиболитет. Од ГНБР. КОМПЕЗРЕП. Превео ВАСН СТВЈИЋ. ТЕЛЕСНИ СЕНЗИБИЛИТЕТ: — ЗАД0В0ЉСТВ0 И БОЛ, СЕНЗАЦИЈЕ И ОСЕЂАЊА, ПОТРЕБЕ И АПЕТИТИ. Дефиниција сензибилитета — Разна значења речи сензибилитет. — Сензитивне и интелектуалне чињенице. Сензитивне и иптелектуалне чињенице. — Развитак сензибилитета. — Телесни и духовни еензибилитет. — Сензације и осећања. — Разни називи за сензитивне Феномене. — Битни састојци сваког сензитивног Феномена. — Задовол,ство и бол. — Задовољетво и наклоност. Закони задовољства и бола. — Последице ових закона. — Узајамни однос мсђу злдовољством и болом. —Шта се налазрг у основи наклоносги. — КлаеиФиковање емоција. — Апетити — КласиФиковање апетита. — Чулна задовољства. — Витни карактери задоволвства. — Телесни сензибилитег код животиње, код детета и код човека. Дефиницнја СБНЗИбИЛИТЕТа. Са сензибилитетом одлучно ступамо у свет свести. Има, и то се лако и схваћа, несвесних иокрета; али несвестан сензибилитет би бпо пешто неразумљиво, чпста противречпост у нзразпма. ОсетЈвпво створење је неопходно свесно онога што осећа. „Осећам" је синопимно са „ја сам свестаи сензације или осећања". У неким својим појавама заједипчким животпњи и човеку, сензибилитет, какав је у свим својим облицима, модее се дефннпсати као способност да осешимо задовољсшво и оол, и пјоелш томе да волимо и да мрзимо. Различнта зиочвњз речи сензнбилитвт. — Сеизнбилни или сензитивни феномени, по тачнпм назпвнма у пснхолоптји, су у главном феномени пријатни или непријатнн, који иретпостављају или наиротив изазивају егзистенцију наклоности или одвратности. 1Бих не треба замењивати с иителектуалннм феноменима који нх скоро редовно прате, п које неки филозофи погрешно везују за сензибнлитет. Тако, дете отвара очн на светлост: оно впди боје које очарају његове очи, чија га појава весели. У том случају, код њега настају два феномена потпуно разлнчнта: задовољство.које му пружа светла боја, што је чпњеннца сепзнбилптета, н перценција, сазнавање боје, што је чињеница ннтелпгенције. (Видите Главу VI.) Сенаитивиг и ннтелентуолне чињвннцв. — Сензптпвне п ннтелектуалне чињенице се, дакле, разликују једне од других по томе што су прве чисто емоционалне: оне сачнњавају унутрашње стање духа, задовољство и бол, како кад; друге су, напротив, репрезентативне, оне нас уче нешто о природи спољашњих предмета. Сензибплитет и интелигенција нису само

различише ирироде. И ако често коегзистирају — јер је већина наших задовољстава и болова праћена представом предмета који их проузрокује — ипак има случајева кад ове две моћи делују одвојено и доказују да су независне једна од друге. Неки болови, неке непријатности утичу на наш сензибилитет, а наша интелигенција их не познаје, нема представе о узроку им: исто је случај и с некпм мистичнпм утисцима задовољства и пријатности. Са друге стране, највећн број наших интелектуалних представа се јавља нашој свести без икакве примесе задовољства нли бола: сила томе узрок природа предмета, било дејбтво навике, тек ми остајемо пред већином наших мнсли равнодушнп; ми учимо геометрију и ненаплазимо на задовољство од кога је Паскал* сав дрхтао пред овнм или оним теоремом.* Развитан свнзнбнлнтета. — Свестан на свим својим ступњевима, сензибилитет опет зато није увек истоветан са самим собом. Он се простире од најнижих радња лагеотињског живота, од феномена телесне актпвности које смо већ ироучили, па до пајвппптх појава духовног живота, који он растужује или улепшава прпјатннм или мучним емоцијама. Код детета, сензибплитет почиње надовезујући се на радње органскога живота. Сисапче без сумње, гоњено потребом хране, осећа ванредно задовољство кад доспе на груди матере. Каснпје се сепзибилитет надовезује на представе о спољашњем свету, којима је извор у пет чула: има задовољство од вида, од слуха, нтд. Још каеније, сензибилитет нзнлази нз нас п отм.е се егоизму, па нас веже за животиње, за патне блнжње: дете се осмехује својој мајци, н његов осмех је већ израз његове нежностп. Напослетку, кад је интелигепција зрела за апстрактне пдеје, сензибилнтет се може у'збудити тим идејама. Поворка благих нли болних емоцпја прати најузвишенпје мисли: наше срце бије за правду, за истнну, за отаџбину. ТеЛЕСНИ И ДУХОВНИ СВНЗИбНЛНТВТ. — Сензибилитет ће дакле бити различнт према ириродп узрока који га узбуђују, предмета који га изазпвају. Једанпут ће сензптивну феномену непосредна антецедепцнја, или узрок, бити органска потреба, потреба хране, на пример, телеснп утпсак, додир с каквим меким телом; и, у том случају, зваће се сензација; бпће сведен на Шелесни сензибилишет. Други пут, напротив, задовољствпма и боловпма бпће предмет, према томе" антецеденција, узрок, каква идеја, појам духа, психички феномен: на пример, идеја о погрешци која проузрокује бол кајања, идеја о каквом лепом делу које рађа задовољство дивљења: и онда ће се звати осећања, н биће сведеип на духовни сењшбилитеШ.