Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

Сензације И ОСВћПЊП. -- Сензације се, према томе, могу дефинисати као задовољства и болови којп нотнчу непосредно од каквог материјалног феномена: на прпмер, опекотпна, ма каква повреда органа, задовољство од ходања, задовољеље потребе храњења, итд. Осећања су, напротив, задовољства и болови којима је непосредна антецеденција пснхички феномен, пнтелектуалпа представа: идеја о нашпм особинама или погрешкама, откуд пмамо задовољежво п болове самољубља: пдеја о нашим родитељима, пријатељпма, откуд имамо осећања за породицу, уживање у прпјатељству, итд. „Сензацтге, каже Џемс Сели, се рађају из надражаја нерава; осећања, напротнв, завпсе од којега између облика умне активности" (1). Из ове разлпке у пореклу излазп да сепзације увек могу бити локализоване у једном делу тела, у органу где се потреба показала, где је настао утисак. Пример: мене болп глава, Илижелудац; опекао сам руку; моја рука има пријатан утнсак од топлоте или хладноће. Осећања напротив нису локализована у телу. И само је говорна фнгура кад свакодневнп језик налази средиште осећања у срцу, свакако због жнвахннје радње коју узбуђења сензпбнлитета саопштавају кретању крвп п куцању срца. Сад је разумљпво зашто проучавање телесног сензибилнтета може и треба да претходи проучавању интелигенције; док међутпм духовни сензибплптет, о коме ћемо тек касније говорити (видите Леџцију XIV. и XV), захтева претходно познавање пнтелектуалннх феномена. Разнн нознвн за сензитивнв феномеив. Ш фе " номени сензибнлитета имају тако велику улогу у људском жпвоту, онп показују толпко сложеностн, толпко танаипх ннанса, да је простп језнк умножио изразе, створиоречп скоро синонимне, да би им означпо различне облике. Пре но што нођемо дал^е, унесимо мало реда у тај уобичајенп речник о сензибилнтету. Задовољства и радосши се најрадије разумевају: ирва као телесна задовољства, а друга као задовољства духа: задовољства од куса, мнриса; раДости од породице, од пријатељства. Болови и муке се тако исто разумевају: телесни болови, душевне муке. Израз емоције, који је увела у моду енглеска нсихологнја, може се применити иа све феномене сензибилитета телесног и духовног: он је сиионим сензишивним чињеницама. Страсти пзражавају жестоко тражење задовољства, склоностп које човеком искључпво овладају. Најзад, апетитити, потребе, наклоностп, приврженост означавају тежње сензибили-

(1) Ручиа књига за психологију на употребу п р о ф е с о р и м а, Лондон 1886., стр. 348.

тета према томе да ли он тражи матерпјална или духовна добра, егопстично или незаинтересовано задовољење. Битни састојцн сваког свнзитивног феномвна. Ма колико да су пореклом п прпродом својом разлпчни, сензације н осећлња показују исте бптне фсномене: 1° На склоност нлн одвратпост; 2° ЗадовоЈћство илп бол. Свака сепзација, свако осећање је у исти мах н наклоност пли одвратност за нзвестан предмет, и утисак задовољства или бола: тако да је општа теорпја сензпбилитета иста и за сензације п -за духовна осећан,а. ЗаДОВОЉСТВО И бол. Не ради се о дефиннцији задовољства и бола: то су прости феиомени, елементарни, не могу се свести ни на који другн, и свако их познаје пз свога рођеног нскуства. Али, ако је пепотребно и немогуће дефинисати ова стања свестн, а оио је потребно објасннти пх, то јест показати им узрок. Задовољство и нанлоноот. - Узрок задовољству је само наклоност, тежња да се ради у једном или другом правцу. Рекло се негде да је наклоност, напротив, дејство задовољства које се осетило; н одпстаје поуздано да задовољство има за последицу живахнију наклоност, онојој даје пуну свест о себи самој. Ми немамо одлучне наклоностн према лову пре но што смо искусшш задовољство у лову, за игру пре но што смо се нграли, за духан пре но што смо пушплп. Али је исто тако истина да свако задовољство претпоставља наклоност, природну тежњу, свесну илп несвесну, свеспу кад потреба, кад жеља радњи претходи, несвесну понекад, али не мање стварну, кад се наклоност испољи у самом задовољству које се осећа прп њеном задовољењу. Код још ненскусног детета задовољство често претходи наклоности: вешт васпитач му тако може пробудитп вољу за ствари, коју опо нпје нп слутило. Задовољство је дакле задовољена наклоиост; а бол, запречена наклоност. Нанони задовољства н бола. — Узмнмо нримере да бнсмо се боље обавестшш о односу нрема задовољству и болу. Ми имамо тежњу, наклоност да ходамо: ако умерено шетамо, а не нзнад наше снаге, осећамо задовољство; ако се ходање продужи, ако је оно напорно, осећамо умор п незаДовољство. Ми од прпроде волпмо светлост и боје: блага светлост, живе. боје утичу на нас прнјатно али одвнше јарка светлост, боје које дрече, вређају нас и муче. Мп пмамо природну наклоност за читање, за учење; али колико нас чптање и учење весели, пријатно нам је, кад му се .одајемо умерено, толнко нам је мучно ако га пропншемо