Школски гласник

Стр. 44.

кретар управе учит. удр. N. 0. Вгисе недавноје нзабран зачлана! Коморе). По нрнкупљеним податцнма учињен је раепоред у две главнс групе, у једној су којн еу оптерећени породицом (ожењени учнтељп 74,1 % п учитељпце 2,6% плн такн, који се старају за родптеље, браћу и сестре) у другој, који су без иороднчне брнге п дужпостп (нежењени учптељи п учитељнце). Према податцима треба годишње за издржавање неудатпм забавиљама 847 К, неудатим учитељицама 1494 К, нежењеним учитељнма 1746 К, ожењеним учитељима 2563 К, а међутим илате износе (просечно) забавпљама 705 К, неудатим учитељнцама 1138 К, нежењенпм учитељпма 1217 К, а ожењенпм учитељима 1383 К. Потребе које се по томе виде, морају се" радом ван гаколе (споредном зарадом) набавити. За ово пмају учитељп внше извора него учитељице, али учитељи имају више да се старају за жене и децу. Према свпма тим прилнкама управа Шведског учит. удружења саставпла је овај предлог. 1. Опиша одређења. При новом одређењу плата има се узетн у обзнр положај учптеља, је лн породичан пли нпје. Они који су с породицом добпвају нарочите доплатке кад се ожене и имају деце. Узевши у обзпр, да учнтељп имају да уплаћују у фонд за удовице и спрочад и да одслуже војничку елужбу (1 годину), имаће и учнтељице једнако да уплаћујусњпма, а учитељи који губе војииштвом годнну службе, да доплатке добију годином ранпје. Пначе ће плате за све учитељство бити једнаке, тако, да је основпа плата за све једнака, четнри доплатка једнако велнка п као до сад да се добпвају сваких 5 година. Уз плату у готовом остаће п даље стан, огрев II врт. 2. ПлаШежна скала. А. За неожењене основна плата 1200 К, четнри доилатка, сваки по 150 К после 5, 10, 15 и 20 год. службе (за војнообвезне после 4, 9, 14 и 19 г.). Б. Ожењенн добивају нарочити доплатак од 600 К, од тога 300 К кад Се ожене и 300 К кад узимају деце. В. За забавиље основна плата (мања је предснрема) 700 К и четпрп доплатка по 100 К уз то натуралија. — Овп нредлозп су издати окружннм учитељскпм зборовима, да рекну о њима своје мншљење илп донесу друге иредлоге. — Год. 1910. је Шведска нздала на плате учитељпма основних школа 23,029.990 К, на натуралија 1,994.113 К, за

Бр. 3. школске зграде и иамештај 7,569.231 К, на учнла 692,100 К а па разие потребе 8,315.334 К, у свему 41,600.768 К. Норвешка. Већ 19 годпна постоји велпко учптел>ско удружење. Последње године дошло јс до заиетости између варошких учитељица и осталог учптељства. Пошто учитељпце ннсу добиле број својих заступница у управи којп су тражпле, напустиле су скупштину, и од то доба се цепају н даље. На једној страни су учитељи и сеоске учптељице, а па другој варошке учитељице које води Апа Ко§е1а(1. Јануара о. г. закључпле су 52 заступнице учитељнца да оснују засебно удру?кење, покренуле су лист (10 бројева, 1 К годишње) н основаће помоћну благајпицу. Око 1100 чланица пз 61 вароши пријавнле су ступање у чланство и тако је расцеп створеи. Оснивањем нове организације слаби положај норвешког учитељства према држави. Тешкоје увидети, шта слога и заједница вреде п какву задаћу нмају и како ситнпце п формалности сметају. Радпје се цепамо на групе — велп један њнхов лпст — него да заједно идемо. Тако је било некад, такоје п сад. Па тако је ето и у .учптељству. Холандија. Демократско уређење холандског учитељског удружења (Вопс! \ т ап Кос1ег1апс1зсће ОпЛегшјгегз), захтева, да важни закључцп главне скупштине буду одгласани. 30. годншња скупштпна у Арнхајму (одржана 29.—31. дец. 1911.) нмала је 38 предлога. Од тпх је дошло на рефераду 11. Најважнији су: 1. Захтев да се завсде 7. разред у обавезној иастави. 3. Закоипто уређење школског времена и одмора (10 педеља, 5 од половине јуна и 1 ујесен) и нгралпшта. 3. Оснивање једног фонда за обрану (за номагање учнтеља, који нзгубе своје место). 4. Оснивање фонда за Учит. Дом. 5. Оснивање органа који ће шнрити учитељскп углед у народу. 6. а) оенивање једпе штедпонпце, б.) оспгуравајућег друштва, в.) фонда за сирочад, г.) и оспгурања од ватре, за учитеље. 7. Преннака ирониса за подизање школских зграда и учитељскнх станова. — Последње године пмало је удружење издатка 50.105 фор. Шпанија. Декретом од 27. авг. 1911. год. уређене су поново плате. По тој уредбп подељени су учитељи у 10 разреда. 1. р. са 4000 пезета, II. 3500 п., III. 3000 њ, IV. 2750, V. 2500, VI. 2000, VII. 1650, VIII. 1375, IX. 1100,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК